Донедавне привредне прилике и производња

Сточарство

Сточарство је у Лапову најзначајнија грана производње у пољопривреди. Оно добија све значајније место у формирању производње пољипривредне структуре и има значајну стабилизациону улогу у укупној пољопривреди, јер је вредносг његове производње много мање подложна осцилацијама. Сточарство је најтржнији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају међу главне прехрамбене производе становништва. Сем тога, сточарство је такође значајан извор сировина за индустрију (прехрамбену индустрију, индустрију месних конзерви, индустрију конфекције и кожне галантерије, индустрију четака итд). На неким индивидуалним газдинствима један део стоке још увек се користи за вучу, а стајско ћубриво има значајну улогу у побољшању квалитета земљишта. Тесна повезаност сточарства са ратарством утицала је да пољопривредни произвођач буде истовремено и сточар и ратар.

Према томе, сточарство представља стратегијску грану унапређења и развоја пољопривредне производње, па је отуда и његов значај вишеструк.

У Лапову, како је раније истакнуто, постоје веома повољни услови за развој сточарства. Међутим, још увек ове потенцијалне мотућности нису у довољној мери искоришћене. Много је учињено у току последње три деценије на процесу трансформације од екстензивног на интензиван начин сточарења. Овоме је највише допринела Општа земљорадничка задруга, односно данас Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ у Лапову, који представља одлучујућу компоненту проширивања интензивног начина сточарења, развоја робне производње сточарских производа и формирања сточарске производње. „Синхронизовано повезивање друштвене и индивидуалне производње, путем удруживања рада и средстава и разноврсних кооперативних односа, битан је услов интензификације сточарства и коришћење производних могућности индивидуалних газдинстава“.

снабдевање коопераната материјалом за репродукцију;
производња на основу уговора о кооперацији на поседима индивидуалних произвођача.

Ову кооперацију све више карактерише наглашенија специјализација производње. Тако је у свињарству потпуно заступљен тов меснатих свиња, а у структури говедарства доминира тов телади и јунади и производња приплодног материјала. У живинарству је застушвена производња бројлера.

Данас jе у Лапову, мање-више, сточарству подређено ратарство, које се све више претвара у крмну базу за гајење стоке. У лаповском сточарству је заступљена стока бољег квалитета и веће продуктивности, поготову говеда, али и остале врсте стоке. У условима интензивног сточарства у Лапову се нарочито развило говедарство, свињогојство и живинарство.

Ситан сељак је сваштар, у Лапову, као и у читавом Поморављу, и бави се добрим делом натуралном производњом и само део вишкова износи на тржиште. Он гаји више врста стоке — свиње, овце, коње и живину, а један број газдинстава држи и пчеле.

У тридесетдвогодишњем периоду укупан број грла повећан је за 58.6 %, што у суштини није задовољавајуће. Несигуран пласман стоке (нарочито у последњој деценији), као и нестабилне цене, у првом реду товних грла, а и скупа концентрована храна утичу да је број грла стоке променљив. Тако је фонд говеда у 1981. години био мањи за 94 грла (5,6 %) него у 1957. години, коња за 42 грла (8,4 %), а оваца за 1 188 грла (33,6 %). Једино је укупан број свиња знатно увећан — за 5 564 грла или два и по пута, као и број живине, за 5 508 или 28,2 %. У Лапову је у 1981. години од укупног броја стоке долазило највише на свиње (67,8 %), затим на овце (17,2 %), говеда (11,6 %) и најмање на коње (3,4 %).

У 1981. години на сваких 100 ha обрадиве површине лаповског атара просечно се држи 34 грла говеда, 200 свиња, 51 овца, 10 коња и 544 комада живине.

Из табеле се види да око 47,1 % фонда говеда чине краве и стеоне јунице и око 46,8 % телад и јунад, а само 61 % волови и бикови. Од укупног броја оваца, најбројније су заступљене овце за приплод 77,7 %, затим јагњад и шиљежад 37,4 % и најмање овнови и јалове овце 4,9 % од укупног броја оваца. Код фонда свиња око ¾ отпада на прасад и назимад (75,5 %), затим око 17,3 % на крмаче и супрасне назимице и 7,2 % од укупног броја на нерасте и остале свиње.

Говедарство, као производна грана, заузима данас значајно место у целокупној пољопривредној производњи Лапова. Оно је у поратним годинама било у тешком стању, јер је принудно откупљен велики број грла, нешто за месо, а нешто за формирање залиха на новоствореним друштвеним имањима широм Србије. То jе период када се од говедарства много тражило, а готово му се ништа није давало. Међутим, месне народне власти су са пуно успеха брзо предузимале низ мера за даље оплемењивање домаћег говечета сименталцем, односно усавршавањем типа домаћег шареног говечета. Већ 1947. године Лапово, Брзан и Баточина добијају по једно грло сименталске расе из Швајцарске. Од овог контингента добијени су бројни квалитетни потомци. У Лапову је Хелд 2535 имао 277 регистрованих потомака, а ЛОРД 685, у Брзану 147 (52 сина и 95 кћери) у Матичној књизи Завода за селекцију стоке Србије. За унапређење сточарства у Баточини је 1952. године основана ветеринарска станица, а Лапово међу првима у Србији добија у то време пункт за осемењавање говеда, који је имао посебан значај јер је био лоциран готово на тромеђи Брзана, Баточине и Лапова. У почетку је овај метод нерадо прихватан од стране сточара, а нарочито од пасионираних одгајивача бикова, јер су у томе видели лошу перспективу производње и продаје својих младих грла. Међутим, већ 1955. године у Баточини је одржана прва успела смотра подмлатка од осемењавања. Брзан је 1954. године добио нз увозног контингента из Швајцарске бика ЛОРД 2532, а Баточина бика Долар 1948 сименталске расе за вештачко осемењавање. Сви ови бикови су радо прихваћени, односно чувани, максимално коришћени и оставили су бројни квалитетни подмладак.

Применом стварања домаћег шареног говечета у Поморављу, у прво време се обраћала посебна пажња на производњу меса, а касније и млека. У новије време посебан значај има организована форма това младих категорија. Домаће шарено говече Поморавља је веома прикладно за производњу квалитетног меса и млека.

Лапово, као и читаво Поморавље, представља једно од најинтензивнијих подручја гајења домаће шарене расе говеда, која доминира у говедарству наше земље. Лапово је већ дуже времена познато као значајан произвођач приплодног материјала, произвођач меса и произвођач млека.

Производња меса масовним товом млађих категорија одомаћила се у Лапову, и то захваљујући повољним условима, тржишту и цени (мада тржиште и цене због диспаритета у време економске кризе могу дестимулативно да делују). Ј. Пукшић је у периоду 1961—1963. године извршио испитивања масовне товности до завршне тежине 450—500 kg и том приликом прикупио податке и од лаповчке и марковачке задруге, а који се односе на тов јунади у кооперацији 19 грла). Просечан дневни прираст грла товљених у кооперацији износио је 1 042 грама за период това до завршне просечне тежине 467,60 kg. И код производње млека код домаћих шарених крава испитивач је узео податке директним праћењем производње, тј. контрола млечности код 6 зоотехничких одсека међу којима и у Лапову. У сачиньеној табели највеће млечности код домаћих шарених крава у Поморављу прво место заузима крава Булка Т60/10 из Лапова са 8 834 kg млека произведеног 1954/55. године за 353 дана, затим треће место Васка Т202/10 са 7 978 kg у 1959/60. години за 300 дана и шеснаесто место Милка 125/10 такође из Лапова са 6 060 kg 1960/61. године за 305 дана (масноћа млека — 4,1 %). Крава Зорка Т1 из Баточине произвела је 1959/60. године 6 575 млека за 300 дана и заузела 12. место мећу 18 крава са највећом млечношћу. Иначе, у периоду испитивања просек производње млека у Поморављу износио је 3 470 kg млека са 4,02 % масноће млека (просек у Србији 3 456 kg млека и млечне масти 3,81 %).

Према томе, можемо да закључимо да је Лапово међу насељима Поморавља једно од значајнијих одгајивача домаћег шареног говечета као формираног типа. За даљи развој говедарства у Лапову намеће се потреба „даљег систематског одгајивачког рада на његовом усавршавању применом савремених мера селекције, исхране и друго, како би се дошло до нових квалитета и квантитета у масовној производњи будућих популација у смислу достизања капацитета шарене стоке земаља од којих је поморавски тип у скорој прошлости постао.

Поред гајења говеда, у Лапову се доста придаје важност и гајењу свиња, односно свињогојству.

После другог светског рата месне народне власти су настојале да сеоска газдинства повећају свој сточни фонд. Међутим, она су се нерадо прихватала овог посла због обавезног откупа, тако да постигнути резултати нису били задовољавајући. Касније, када је укинут обавезни откуп, свињарство, односно свињогојство добија све већи значај. Поред „моравке“, газдинства уводе и друге расе свиња. Земљорадничка задруга, односно данас ПИК „Лапово“ даје кооперантима расне приплодне назилшце и нерасте. Тако је још 1958. године набављен приготодни материјал корнвал (који се није дуго задржао), а од 1965. године приплодни материјал беле меснате свиње, због својих производних особина које одговарају савременом тржишту. Наиме, тада су набављена приплодна грла јоркшир нз Бјеловара, као и мандрас холандски. Од ових двају раса добијен је мелез. Иначе, сваке друге године ПИК „Лапово“ је давао кооперантима расне нерасте распоређујући их по газдинствима на читавој територији села. У 1978. години из Добричева је добављено 135 грла. То је подстакло неке пољопривредне произвођаче да се определе за тов свиња ради продаје меса. Они су подигли одговарајуће објекте. Тако су, Између осталих, подигли оборе за тов свиња у кооперацији са ПИК „Лапово“, тј. на заједничкој производњи: Бранислав Попадић, објекат за 120 комада свнња у турнусу, Милован Здравковић за 80 комада, Богомир Прешић за 120 комада, Живан Прешић за 120 комада, Милорад Прешић за 120 комада, Бранислав Св. Томић за 70 комада свиња у турнусу.

Међутим, свињогојство у последње време бележи пад производње због неповољних тржишних и економских услова што се негативно одражава на даљи развој и производњу.

Овчарство није у довољној мери развијено, јер нестабилно тржиште (ниске откупне цене вуне и меса) и недовољно природне паше дестимулише гајење оваца. Домаћинства гаје овце углавном за домаће потребе.

Мада постоје одлични услови за гајење живине, живинарство је у знатно мањој мери развијсно (није ни бројно ни квалитетно). Гаје се све врсте живине, нарочито кокоши, а мање пловке, гуске и ћурке. Пре рата сељачка газдинства су гајила живину по свом нахођењу и углавном на заостао начин. Трговина живинарским производима била је слаба, а развитак ове сточарске гране имао је стихијни карактер. После другог светског рата, унапређењем живинарства настају у овом погледу битне промене. Савремен начин гајења усмерен на тов, тј. тржишну производњу, подстакао је увоћење расне живине, нарочито „њухемшир“, „ленхорна“ и „родајланд“. Земљорадничка задруга, односно ПИК „Лапово“ знатно је утицао на унапређење живинарства, нарочито на развој производње бројлера — младих товних пилића, ПИК „Лапово“ даје једнодневне пилиће. Подели се индивидуалним пољопривредним произвоћачима преко ветеринарске станице око 60 000 комада једнодневних пилића за тов и потребе домаћинства. Међутим, у садашњим условима диспаритета цена, индивидуални произвођачи све више се оријентишу на производњу за подмиривање сопствених потреба, а мање за тржиште.

И стање пчеларства није на задовољавајућем нивоу, мада постоји доста богата и разноврсна пчелиња паша (површине под багремом, ливадама, воћњацима и шумама). У Лапову је 1981. године било 709 кошница. Тај број кошница и пчелињих друштава се, због болести пчела, из године у годину смањује.

Најзад, треба да истакнемо да све мере за даљи развој сточарства треба да буду подређене једном од најважнијих циљева, а то је стабилизација производње и тржишта стоке и сточних производа уз стимулацију даљег пораста обима производње.

Развитком привредног живота у Лапову и усмеравањем пољопривредне производње руководиле су у многоме месне земљорадничке задруге, односно у новије време Пољопривредно-индусгријски комбинат „Лапово“ у Лапову,

Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ у Лапову је настао од земљорадничких задруга. После ослобођења 1945. формирана је, Општа земљорадничка задруга у Лапову, у чији састав је ушла и Сточарска задруга делујући као посебна служба за унапређење сточарства. Задрузи је тада додељено и земљиште из друштвене својине, тј. земљиште које је припадало Сељачкој радној задрузи.

Трговинско предузеће „9. октобар“;
Откупно предузеће „Морава“ са кланицом;
Предузеће за производњу грађевинског матернјала „Липовац“;
Предузеће за пољопривредну производњу „Пољопривредник“.

Задруга је као пети члан, издвојена и имала неку врсту инспекцијске службе.

Од 1956. године Општој земљорадничкој задрузи у Лапову се припајају предузећа „Морава“ и „Пољопривредник“ и од тада настаје чвршћа сарадња са индивидуалним пољопривредним произвођачима и развијање кооперативних односа. Задруга је 1964. године обухватила око 4 000 ha обрадивих површина на којима је било око 1 700 домаћинстава. Кооперацијом је било обухваћено близу 70 % ових домаћинстава, која су се нарочито интересовала за кооперацију у сточарству. Индивидуални пољопривредни произвођачи су тада товили око 600 јунади и око 3 500 свиња што је у ствари представљало само почетак у организовању производње у сточарству.

Општа земљорадничка задруга у Лапову је 1970. године, због настале ситуације у задругарству и неповерењу добављача према задругама променила назив у Индустријско-пољопривредни комбинат „Лапово“.

Нову етапу у развоју представља реорганизација комбината 1976. године формирањем две основне организације удруженог рада (ООУР) и једне радне заједнице. То су ООУР „9. октобар“, који обједињује сопствену пољопривредну лроизводњу, кланицу, млин, трговину и угоститељство, ООУР „Задругар“, чији је задатак производна сарадња — кооперација са индивидуалним пољопривредним произвођачима, а у свом саставу је имао ветеринарску станицу и Радну заједницу „Заједничке службе“, која је обављала административно-финансијске послове за оба ООУРа.

У 1982. години комбинат је пререгистрован у радну организацију ГРО Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ у Лапову, без основних организација.

ЈУР „Економија“, са сопственом пољопривредном производњом (ратарство, сточарство, млин и машински парк са радионичом);
ЈУР „Кланица“, са продавницама меса у Београлу (5) и Лапову (1);
ЈУР „Кооперација“, са ветеринарском службом;
ЈУР „Угостителетво“;
ЈУР „Трговина“;
ЈУР „Зоотехничка служба“.

Основна делатност комбината, према називу радних јединица, усмерена је на производњу, прераду и продају свих пољопривредних производа и пружање разних врста услуга (угоститељство, трговина на мало и др.).

Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ на сопственоj економији интензивно развија ратарску и сточарску производњу. ПИК „Лапово“ поседује мали земљишни фонд, само око 94 ha или 1,70 % лаповског атара (1987. година). Мада је трајна оријентација на проширивању обрадивих површина, ПИК „Лапово“ није у могућности да то у потпуности реализује због недостатка новчаних средстава. Куповином и заменоч земљишта врши се укрупњавање у оквиру три комплекса. Тако те jе у 1983. години комбинат увећао земљишни фонд за скоро 30 ha. У 1979. години комбинат је подигао плантажни воћњак, површине од 7 ha, под засадом 6 000 родних стабала вишања. Сем тога, дато је бесплатно или уз малу надокнаду око 1 110 000 садница вишања пољопривредним произвођачима.

ЈУР „Економија“ је подигла четири објекта за тов јунади и један објекат за тов свиња. Капацитет ових објеката омогућује производњу 500 комада јунади и 250 комада свиња у једном турнусу, такође је из средстава „Зеленог плана“ додељено у периоду 1971.—1986. године 47 кредита индивидуалним пољопривредним произвођачима за подизање нових или адаптацију 34 граћевинска објекта за производњу око 150 комади јунади до 550 kg и 1 700 комада свиња у једном турнусу (подаци Првослава Радосављевића, руководиоца кооперације). Већина ових грађевинских објеката је у 1988. години била готово празна, јер би производња у садашњим условима диспаритета цена остваривала губитке.

Међутим, у 1990. години ситуација се битно изменила, јер је ПИК „Лапово“ прво предузеће у шумадијско-поморавском регнону које је добило средства зајма за довршење изградње и опреме фарме за тов јунади (три објекта површине око 3 200 km²), која ће тржишту давати 1 700 грла годишње у вредности од 1 200 000 америчких долара. Око 80 % производње намењено је извозу на конвертибилно тржиште. У градњу фарме и пратећих објеката уложено је близу 18 100 000 динара, од чега је 43 % из зајма. Новоподигнута фарма за тов јунади отворена је на Дан ослобођења Лапова 9. октобра 1990. године, а већ у јануару 1991. године испоручено је тржишту око 700 грла јунади из првог турнуса.

ПИК „Лапово“ је 1970. године монтирало потребну опрему у просторијама бившег парног млина Чеде Стојановића. Капацитет млина је 10 000 kg за 24 сата.

Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ је 1968. године подигао објекат кланице, која је 1980. године адаптацијом и доградњом проширила своје капацитете. У њој се годишње закоље од 2 000 до 3 000 грла крупне стоке и од 10 000 до 15 000 комада свиња. Углавном се производи свеже месо и нешто сухомеснате робе (кобасица, сланине). Највећа количине свежег меса реализује се преко сопственнх продавница меса у Београду и Лапову, а знатно мање уговорене количине испоручују се угоститељским организацијама (Крагујевца и Београда) са којима ПИК „Лапово“ нма дугогодидншњу успешну сарадњу. Ова радна јединица остварује највећи део доходака комбината — 18 %. Годишња бруто акумулација (са садашњом ефективношћу у пословању) износи око 400 милиона динара (по ценама крајем 1988. године).

Радна јединица „Кооперација“ активно сарађује са око 1 400 коопераната са уговором и 209 коопераната са потписаним самоуправним споразумом о трајној сарадњи, од којих је њих 20 остварило инвалидско и пензионо осигурање. Такође је уговорена сарадња са 22 кооперанта у механизацији са потпуном услугом у ратарству и 18 комбајна. У сарадњи са индивидуалним пољонривредним произвођачима произведе се од 800 до 1 200 комада јунади, преко 5 000 комада свиња, засеје се око 1 900 ha кукуруза, око 500 ha пшенице, затим сунцокрета око 100 ha, шећерне репе 70 ha, крмног биља 800 ha, поврћа 400 ha и осталих култура 30 ha, произведе и откупи просечно годишње око 250 000 l млека, око 200 вагона шећерне репе, око 50 вагона пшенице, б0 вагона кукуруза, 25 вагона сунцокрета, 17 вагона вишања и др. (подаци ПИК „Лапово“).

Пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ настоји да производњу приплодиог материјала у говедарству доведе на ранији ниво. Некада новосадски сајам није могао да се замисли без изложене стоке из Лапова и да на њему по неколико узастопних година остварује шампионске називе. Тако је, на пример, пре рата (1940. година) бик Бора, власништво Светозара Ивковића, био шампион на новосадском сајму, а после рата бик Алфонс и крава Булка. Крава Бабушка је учествовала на смотри приплодних крава и јунади 19. маjа 1963. године одржаноj у Лапову у част уласка Jугославије у европску заједницу за производњу сименталског говечета, у 1983. години крава Емина, власништво Рајка Прешића, произвела је у току једне лактације (пете) 9 551 l млека са 3,71 % масноће, односно 354 kg масти и постала је по производним способностима најпродуктивнија крава у Србији, а можда и у Jугославији у категорији сименталца. У 1985. години комбинату је додељена велика златна медаља за изложену колекцију крава и приплодне јунади, а 1986. године само за јунад (подаци ПИК „Лапово“).

Радна јединица „Кооперација“ ангажује се на унапређењу укупне пољопривредне производње Лапова, јер, како је истакнуто, природни услови су веома повољни, због тога, у сарадњи са институтом за примену науке у пољопривреди, организује семинаре и предавања за пољопривредне произвођаче. Сем тога, једном броју индивидуалних пољопривредннх произвођача бесплатно је давала семе перка настојећи да се ова култура гаји на њиховим поседима јер даје добре приносе и веома је погодна за исхрану стоке, ова радна јединица од 1968. године врши расподелу оствареног дохотка са произвођачима који су потписали самоуправии споразум о трајној сарадњи преко свог органа управљања — савета „Кооперације“ који сачињавају сви запослени у тој јединици (њих 7), затим удружени произвођачи који остварују инвалидско и пензионо осигурање (њих 20) и индивидуални пољопривредни произвођачи потписници самоуправног споразума о трајној сарадњи.

У оквиру ПИК „Лапово“ ради ветеринарска станица, која има два ветеринара. Ветеринарска станица се бави осемењавањем говеда, превентивном заштитом здравственог стања стоке, лечењем оболелих грла и др. преко 80 % грла обухваћено је осемењавањем. Значај ове службе огледа се у побољшању расног састава стоке, повећању продуктивности како у млеку, тако и у месу, захваљујући овој служби није било појаве заразних болести, пољопривредно-индустријски комбинат „Лапово“ преко радних јединица „трговина“ и „угоститељство“ врши откуп и пласира своје производе. Трговина и угоститељство су споредне делатности комбината, али веома значајне јер се свакодневно сливају новчана средства која су основ за ликвидност комбината према пољопривредним прспзвоћачима

нагло и ефикасно повећање земљишног фонда за нових 3 000—5 000 ha;
производња пољопривредних култура које се користе у сточарској производњи;
изградити на 2—3 места товилишта јунади са по 1 000—2 000 грла;
повећати прераду меса у сопственим кланичним калацитетима, производећи ексклузивне прерађевине од меса високог квалитета, али и високих продајних цена;
бољи пласман производа, стабилност квалитета мора бити загарантована код купаца, туристичко-угоститељских организација и приватних угоститељских радњи;
развити и пенетрирати се на домаћа ексклузивна туристичка подручја, као например Дубровачка, Макарска или Кварнерска ривијера, а такође подручје Копаоник (ГЕНЕКС) и Врњачка Бања;
Размотрити опортуност повезивања, па и интеграције са АИК „Шумадија“ — Крагујевац.