Донедавна привреда Рана привреда Пољопривреда Сточарство Индустрија Занати Саобраћај Трговина Угоститељство и туризам Култура и просвета Здравство и социјала

Занатска функција

Као и у раније време, и у социјалистичкој Југославији занатство се структурално мењало и прилагођавало новим потребама у измењеним друштвено-економским односима. Због тога су неки занати изгубили значај или су нестали, а неки дошли до већег изражаја или су се јавили сасвим нови занати. Прве године после другог светског рата су биле тешке за занатлије због недостатка сировина и ангажовања једног броја занатлија у индустрији.

Оснивање задружних занатских радионица по ослобођењу утицало је на опадање индивидуалних занатских радњи. Тако су у Лапову још у прво време по ослобођењу основане две задруге — опанчарска и обућарска. Опанчарска задруга је имала око 15 радника, а годишњи план производње износио је 1 000 пари кожних опанака („шиљкаша“) и исто толико гумених („кориташа“). Обућарска задруга је запошљавала 17 радника, а њен годишњи план производње износио је 1 000 пари обуће разне врсте. Поред ове основне делатности, свака од ових задруга бавила се и услугама у оправци разне обуће. Често су приходи ових услуга бли већи од оствареног прихода основне делатности. Задруге су се снабдевале сировинама преко предузећа „Локалсервис“ (предузеће за снабдевање локалне индустрије и занатства НР Србије). Касније је у Лапову задружни сектор занатства био заступљен и Кројачком задругом „Црвена звезда“, у којој је било запослено више радника.

Задружно занатство је тада било организовано и преко земљорадничких задруга, и Земљорадничка задруга је у варошици Лапово основала занатску радионицу.

Приватно (индивидуално) занатство, које је првих година по ослобођењу било у опадању из разних разлога (недовољно сировина, јефтинији индустријски производи и велике потребе индустријских предузећа за квалификованом радном снагом), постепено се развијало и бројно расло.

После измене пореске политике 1964. године многи занати бележе пораст броја занатских радњи. Док неки занати опадају или нестају, индустријски развој и све већа примена механизације у многим областима привреде и електрификације домаћинстава створили су потребу за низом нових, раннје непознатих заната. Јавиле су се сервисне службе. Већи значај има сервисна служба, чији је задатак поправка и одржавање електро-апарата и уређаја у домаћинству и у предузећима.

Упоредни преглед показује да су неки занати у посматраном периоду (1962.—1989. година) нестали (ћурчијски, поткивачки, коларски и др.) или су се прилагодили новим потребама, односно обављају се кроз допунску делатност. Такође, неки занати су приметно опали (столарски, ковачки, обућарски и др.), а истовремено неки занати су у Лапову ојачали или су се први пут почели обављати. Тако се повећао број кројача, фризера и других, а појавили су се и нови занати — аутомеханичари, радио и ТВ механичари, вулканизери, пластичари, сито-штампари и др. Занатску делатност обављају углавном сопственици радњи, а у неким делатностима и уз помоћ чланова породице.

Поред занатлија чија је занатска делатност основно занимање за последњих десет година готово се удвостручио број оних занатлија чија је занатска делатност споредно, односно допунско занимање (дневно четворочасовно радно време), Тако је 1979. године било 25 таквих занатских радњи, а 1989. године 48. У 1989. години јавило се 15 нових заната чија се делатност у допунском односу није обављала 1979. године.

Док су 1962. године у Лапову биле 52 занатске радње и око 30 приватника који су се бавили плетењем корпи као допунским занимањем, дотле су 1. јануара 1979. године евидентиране 64 приватне занатске радње и 25 занатлија допунског занимања, а 1. јануара 1989. године 70 занатских радњи чије је било основно занимање и 48 занатлија допунског занимања,

И поред тога што је радницима — занатлијама који су запослени омогућена занатска делатност као споредно, односно допунско занимање, један број је и оних радника запослених у привредним предузећима који бесправно обављају занатске услуге.

Из изложеног се може закључити да је занатство (мала привреда) Лапова, иако врло важна делатност за живот становника и са дугом традицијом, још увек недовољно развијено, поготову када је реч о производном. Стога, нужност даљег развоја постојећих и оснивање нових занатских производних и услужних капацитета проистиче из стално растућих потреба грађана и привреде, па њихов даљи развој треба предвидети у складу са перспектнвним повећањем потреба (повећање броја становника, побољшање економског стандарда, пораст навика у погледу коришћења разних услуга итд.).