Просветно-културна функција
У првој половини 19. века опште културне и просветне прилике у Лапову и околини биле су на ниском нивоу. Тада је полуписмен човек представљао изузетак. Међутим, развој привредног живота после ослобођења у другом устанку намеће потребу оснивања школе. Лапово је 1840. године, према подацима тадашњег учитеља Димитрија Јовановића, имало основну школу, у којој је следеће године било 10 ученика у оба разреда.
Пораст броја ученика већ 1860. године захтевао је још једног учитеља, као и проширење школе, што је и учињено. Школска зграда је била поред пута у непосредној близини старе цркве, коју је кнез Милош саградио 1827. године. Школа је била од слабог материјала, па је 1864. године поправљена. Године 1878. у школи је учило око 150 ученика, али велики број је неуредно похаћао наставу, готово две трећине ученика.
Лапово је 1885. године добило новосаграћепу школску зграду у којој је радило пет учитеља. Даљи пораст броја ученика већ је у 1896. години опет поставило питање даљег повећања наставног простора, јер је сваки разред имао по два одељења. Пошто се повећао број девојчица у школи, 1899. године је одлучено да се у Лапову оснује женска школа, која је радила све до 1924. године, када су се обе школе спојиле. После првог светског рата Лапово је имало основну школу у рангу гимназије, са два разреда, која је 1925. године укинута.
Упоредо са свеукупним развојем Лапова и интересовањем младих за што потпунје образовање, дошло је у послератном периоду до бржег развоја школства у Лапову. Брзо је Лапово постало омање просветно-културно средиште. У њему су радиле три непотпуне основне школе и једна потпуна основна школа, школа ученика у привреди и вечерња школа за одрасле полазнике. Укидањем лаповске општине и груписањем средњошколског образовног центра у општинском средишту Баточини, школа ученнка у привреди из Лапова је премештена у Баточину, а вечерња школа је радила све до школске 1987/88. године, када је такође организована у Баточини.
Нагло повећање броја ученика захтевало је изградњу и адаптацију и доградњу школских објеката. Тако је 1964. године у Лапову подигнута нова школска зграда за потребе Школе ученика у привреди, па је постојећа школска зграда уступљена основној школи „Светозар Марковић“ на којој је подигнут спрат.
Матична основна школа „Светозар Марковић“ седамдесетих година подиже посебну зграду за смештај добро опремљене ђачке кухиње у којој се припремају оброци ужине за све ђaке. Иначе, школа нема посебно подигнуту салу за физичку културу, већ је за те потребе адаптирана једна од учионица.
У Лапову данас ради матична основна школа „Светозар Марковић“ у чијем саставу су два истурена или издвојена одељења нижих разреда подручне школе, равномерно распоређена на лаповској територији што је омогућило да сва деца могу да се школују на нивоу осмогодишње школе. Матична школа је смештена у центру насеља, а њена истурена, односно издвојена одељења су размештена на ширем подручју Лапова, једна код Ранжирне станице, а друга у делу Лапова према Марковцу.
Основна школа „Светозар Марковнћ“ поседује 20 учионица
Почетком школске 1988/89. године матична школа је имала 688 ученнка у 25 некомбинованих одељења, и то у првом разреду 64, другом 80, трећем 70, четвртом 62, петом 102, шестом 100, седмом 113 и осмом 97 ученнка. Наставу изводи 31 наставник, и то: 9 у нижим и 22 у вишим разредима. У једном истуреном или издвојеном одељењу централне основне школе је било 103 ученика и четири некомбинована одељења, и то у првом разреду 26, другом 26, трећем 23 и четвртом 28 ученика, а у другом истуреном или издвојеном одељењу 98 ученика у некомплетним одељењима, и то у првом разреду 26, другом 25, трећем 25 и четвртом 22 ученика.
Основна школа „Светозар Марковић“ у Лапову постиже запажене резултате у реализацији васпитно-образовних задатака. Сем тога, овај колектив поклања велику пажњу образовању одраслих и сарадњи са друштвеном средином. Још 1974. године у Лапову је ликвидирана неписменост становништва до 50 година старости. За постигнуте резултате на описмењавању одраслих школи је додељена награда „Златно слово“. Успешна сарадња са братским школама у Клањцу и Тухљу у тадашњим савезним републикама Хрватској и Оборцима БнХ — ОШ „Светозар Марковић“ у Лапову дала је пун допринос развоју и неговању братства к јединсгва наших народа и народности.
За постигнуте резултате ОШ „Светозар Марковић“ у Лапову добила је низ признања и награда, а посебно се истиче освајање првог места у „Политикиној“ акцији „Школски час“ и признање за заслуге на ширењу просвете и културе.
Васпитање и збрињавање деце предшколског узраста у Лапову обавља лаповска радна јединица Дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине. У полудневном боравку, за децу која се припремају за полазак у основну школу (четири сата дневно), у Лапову је обухваћено 111 деце. Сва деца обухваћена организованим збрињавањем и васпитањем имају за време боравка обезбеђену друштвену исхрану уз партиципацију. Сем тога, СИЗ дечје заштите обезбеђује додатак на децу, накнаду за време породиљског боловања и друге облике заштите деце.
После првог светског рата у Лапову оживљава културно-просветна делатаост. У њему је 1921. године основана дружина „Алекса Шантић“, која је приређивала концерте и позоришие представе. По ослобођењу Лапово оснива КУД „Мипан Благојевић“, Народни универзитет, на коме су се чешће одржавала научно-популарна и политичка предавања и Друштво жена. Сем тога, установељна је читаоница и Народна библиотека.
Данас Лапово има Дом културе „Иво Лола Рибар“, који је покретач и органнзатор културних акција. Између осталог Дом кулгуре органшује разне смотре народног стваралаштва, рецитатора и такмичења „Сусрети села“, затим позоришне представе, излагање радова ликовних уметника и стваралаца примењених уметности. У Лапову се више од десет година одржава манифестација „Лолини дани“. У оквиру Дома културе отворен је диско клуб.
Народна библиотека „Вук Караџић“ у Лапову располаже књижним фондом од око 10и 500и разних књига. У њој су запослена два књижпичара. Библиотека је у варошици Лапово.
Такође је од значаја истаћи да у Лапову ради биоскоп са 250и седишта. Ретко да је која кућа без радија, а знатан број домаћинстава има и телевизијски пријемник.
Лапово је у међуратно доба имало спортски клуб „Чика Дача“, према имену познатог спортског радника Данила Даче Стојановића, рођеног у Лапову (он је лре 1900. године први донео фудбалску лопту у Србију, а 1903. године и у Лапово). У Лапову је 1921. године основан фудбалскн клуб „Чика Дача“, који 1931. године мења име у СК „Раднички“, да би 1937. године променио у „Лаповски спортски клуб“ (ЛСК).
После другог светског рата у Лапову су 1945. године формирана два фудбалска клуба — ФК „Омладинац“ и ФК „Железничар“, који су се фузионисали у ФК „Железничар“, а овај 1955. године мења име у ФК „Локомотива“. Већ 1960. године овај фудбалски клуб постаје спортско друштво „Локомотива“, које данас има, осим фудбалског клуба, формиране и друге клубове: рукометни клуб (1961.), шах-клуб (1965.), стони-тенис (1969.), кошаркашки клуб (1976.), карате и стрељачки клуб (1980.). (Подаци Боге Прешића). Од спортова најпопуларнији су фудбал, рукомет, стони тенис, кошарка, одбојка, стрељаштво. Лапово поседује фудбалско игралиште доброг квалитета, затим рукометне и кошаркашке терене. У оквиру основне школе је мала фискултурна сала. У ђaчком спортском друштву делује више спортских секција. Развој физичке културе допринео је освајању низа признања за успешан рад и допринос у развоју физичке културе.
Савез организација за физичку културу баточинске општине организатор је спортско-рекреативног живота омладине, радника и грађана у школама, радним организацијама и месним заједницама.