Донедавна привреда Рана привреда Пољопривреда Сточарство Индустрија Занати Саобраћај Трговина Угоститељство и туризам Култура и просвета Здравство и социјала

Здравствено-социјална функција

Лапово је познато и по својој здравствено-социјалној функцији. Оно је пре и за време другог светског рата имало сталне лекаре и народну апотеку. Између два светска рата у Лапову су радила три лекара, а за време окупације два. Прво је дошао др. Длабач, одмах после првог светског рата, затим др. Мика Михаиловић тридесетих година и пред други светски рат др. Топал.

После другог светског рата, ради хигијенско-здравствене заштите и очувања народног здравља, установљено је више здравствених институција: здравствена станица, амбуланта за железничко особље, апотека, породилиште, ветеринарска станица, социјално-здравствена служба и социјална заштита.

Од 1948. до 1969. године Лапово и Баточина су имале здравствене станице и апотеке. Међутим, изјашњавањем особља здравствених станица Лапова и Баточине и одлуком Скушптине општине Баточина од 10. јула 1969. године формиран је Дом здравља са седиштем у Лапову, који почиње са радом 1. августа 1969. године. Ова здравствена установа је 1973. године добила званични назив Дом здравља „Лапово“.

Приликом образовања Дома здравља у Лалову, дотадашња Здравствена станица у Лапову имала је три лекара опште праксе и четири медицинске сестре, лекара стоматолога, једног асистента и два зубна техннчара, бабицу, лабораторијског техничара, болничара, два картотекара, возача, три радника у рачуноводству и администрацији и три спремачице, а Здравствена станица у Баточини четири лекара опште праксе и пет медицинских сестара, лекара стоматолога, асистента и зубног техничара, лабораторијског техничара, бабицу, болничара, возача, картотекара, спремачицу и три радника у књиговодству и администрацији.

У састав Дома здравља „Лапово“ ушла је 1. јануара 1970. године и апотека, која је као правно лице пословала под називом Народна апотека са седиштем у Баточини, у чијем саставу била и апотека у Лапову. Тако целокупна здравствена служба на територији баточинске општине послује као јединствена здравствена организација под називом Дом здравља „Лапово“ у Лапову. На територији баточинске општине постоје „истурене“ амбуланте у Брзану, Бадњевцу, Жировннци, Кијеву, Доброводици и Милатовцу, у којима Дом здравља „Лапово“ организује сталну здравствену службу за сталним лекарима у Брзану и Бадњевцу, а повремено у осталим здравственим амбулантама. Тако су сва већа места у општини покривена здравственом службом, и то сталним или повременим одласком доктора медицине или стоматолога.

Развојем и проширивањем капацитета у Дому здравља „Лапово“ (укупна површина корисног простора Дома у Лапову износи 1 164 m2, а у Баточини 940 m2) повећан је број здравствених радника, а истовремено се мењала и њихова структура. Од 43 запослена у моменту формирања Дома здравља 1969. године, тај број се повећао на 134 запоселна у 1988. години, од којих 75 раде у Баточини, 60 у Лапову.

Укупно — 135 људи

Изнети подаци показују да је квалификациона структура радне снаге Дома здравља „Лапово“ углавном на задовољавајућем нивоу, јер је око 30 % (29,6 %) од укупног броја запослених лица са високом и вишом стручном спремом (лекари, стоматолози и фармацеути). (подаци Момчила Радића, секретара Дома).

Здравствену заштиту железничког особља и чланова њихових породица обезбеђује железнпчка амбуланта, која послује у оквиру Завода за медицину рада железничара у Београду. Новоадаптирана Железничка здравствена амбуланта је затвореног типа и лоцирана је у близини Путничке железничке станице Лапово. У њој ради лекар опште праксе и стоматолог са одговарајућим средњо-медецинским особљем.

Здравствена заштита и остале потребе радних људи и грађана остварују се преко Међуопштинског СИЗа здравствене заштите Крагујевац — филијала у Лапову. Филијала у Лапову формирана је 1954. године у оквиру Комуналног завода за социјално осигурање Крагујевац. Иначе, иницијатор и носилац свих послова и обавеза до формирања била је Скупштина општине Лапово и друштвено-политичке организације.

Филијала у Лапову је обављала послове за осигуранике лаповске и баточинске општине, које су имале око 1 500 радника, претежно железничара.

После спајања лаповске и баточинске општине крајем 1959. године у општину Баточина, служба филијале је и даље остала у Лапову, с тим да врши услуге за новоформирану општину.

У 1980. години образована је Општинска самоуправна интересна заједница здравствене заштите са седиштем у Лапову, која је радила у оквиру Регионалне самоуправне интересне заједнице здравствене заштите Шумадије и Поморавља све до 31. децембра 1987. године, када је створена данашња Филијала у којој је запослено шест радника (писмени подаци Милорада Бранковића).

СИЗ социјалне заштите општине Баточина обезбећује основне облике социјалне заштите лицима која су у стању социјалне потребе. Она се састоји у материјалном обезбећењу, помоћи за оспособљавање за рад, смештају у организацију удруженог рада социјалне заштите или у другу породицу, додатку за помоћ и негу, накнади трошкова сахране и пружа услуге социјалног рада и тд. Ниво новчане и друге помоћи социјално угрожених износи око 50 % од зајамченог личног дохотка у општпни. Ради непосредног пружања социјалне заштите услуга социјалног рада и обављању старатељства, основан је Центар за социјални рад као специјализована РО за социјалну зашгиту.

Од установа социјалне заштите велики значај за Лапово има и Дечји вртић „Полетарац“ у Баточини, односно њена радна јединица у Лапову.

Развојем здравствене службе и здравствене и социјалне заштите, као и лоцирањем Дома здравља у Лапову, насељу са највећим бројем становништва у општини, омогућено је Лапову да постане значајан општински здравствени центар.