Индустријска функција Лапова

Индустријска функција

Привреда Лапова до другог светског рата била је заснована на пољопривредној производњи, трговини и занатству. Да Лапово и његова околина имају повољне природне и друге услове за развој индустрије, уочено је још крајем прошлог века, када је, како јe истакнуто, и почело инвестирање капитала у изградњу неких мањих објеката. О предратној индустрији и индустријском развоју Лапова може се говорити само као о почетној фази њеног развоја. Радила је само Свилара и Солара са примитивним средствима за производњу.

У послератном периоду, као резултат бржег развоја индустрије од осталих привредних грана, настају промене у самој структури привреде. Стално се увећава удео индустрије у друштвеном производу, а смањује се учешће пољопривреде. Рационалније искоришћавање природних ресурса, знатна инвестициона улагања у изградњу индустријских објеката, као и спровођење мера за повећање производности рада и др. — омогућили су новозаснованој лаповској индустрији да доживи знатан напредак, нарочито после седамдесетих година и да се Лапово постепено развија у центар већег потенцијала и могућности.

Развој индустрије Лапова заснива се на одређеним компаративннм предностима, нарочито на обиљу радне снаге, сировинској основи и повољним саобраћајинцама. Структура лаповске индустрије, у овом степену развоја, углавном је хомогена. Наиме, њу чини индустрија грађевинског материјала (ГИК „1. мај“) и мањи капацитети прехрамбене и млинске индустријске гране у оквиру ПИК „Лапово“ и погон ОУРа „Крагуј“ из Баточине за производњу ситне гумене техничке робе.

Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ у Лапову је један од бројних нових индустријских предузећа у нашој земљи која су настала после другог светског рата од малих предузећа занатско-услужног карактера. Тако је створен и овај комбинат. Наиме, у Лапову је у послератним годинама основано Предузеће грађевинског материјала „Липовац“, решењем НО среза Крагујевац бр. 6964 од 23. априла 1955. године (Регистар Окружног прнвредног суда у Крагујевцу). Ово предузеће је производило шљунак и песак. Дневно је вађено око осам вагона шљунка. У њему је 1958. године било запослено око 38 радника. Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ основан је решењем НОО Баточина бр. 012628 од 18. марта 1960. године, а уписан у судски Регистар решењем Фи 470/60 од 2. априла 1960. године као Занатско услужно предузеће „1. мај“, чија је основна делатност била извођење грађевинских радова мањег обима, дрвопрерађивачка и електротехничка. Овом предузећу је припојено Предузеће грађевинскот материјала „Липовац“ и тако формирано Грађевинско предузеће „1. мај“, решењем СО Баточина бр. 51681/1 од 19. jула 1962. године. Основна делатност новоформираног предузећа била је производња и експлоатација шљунка, песка и израда бетонских елемената. Почетни капитал при оснивању предузећа износио је 54 729 356 старих динара у основним средствима и 145 377 384 старих динара у обртним средствима.

Грађевинско предузеће „1. мај“ у Лапову је 1970. године регистроеано као Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ — Лапово (скраћена ознака ГИК „1. мај“ — Лапово). Комбинат од тада остварује бржи развој, да би у периоду 1976—1982. године доживео пуну експанзију развоја, када прераста у модеран Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ са савременом опремом и технологијом за експлоатацнју и прераду шљунка и песка, производњу префабрикованих бетонских елемената и изградњу станова и других објеката у индустријском систему градње. Комбинат је извршио усаглашавање нормативних аката са ЗУРом и уписан је у судски Регистар привредних организација код Окружног привредног суда у Крагујевцу под Фи 1049/79 7. децембра 1978. године под истим називом (подаци из Регистра привредних организација Окружног привредног суда у Крагујевцу).

ЈУР „Шљункара“
ЈУР „Бетоњерка“ са шест фабрика
ЈУР „Граћевинар“
ЈУР „Друштвени стандард“

У саставу комбината су и продавнице грађевинског материјала на велико и мало у Крагујевцу и на мало у ЈУР „Бетоњерка“ у Лапову.

ЈУР „Шљункара“ се бави експлоатацијом шљунка и песка из корита Велике Мораве. У експлоатационом пољу богатом шљунком и песком, које се протеже од села Багрдана до Марковачког моста, у укупној дужинп око 14 km, лоцирана су постројења са најсавременијом технологијом за експлоатацију традиционално позиатог шљунка и песка „моравац“. Експлоатација је у потпуности механцзована, поред осталог, обичним класичним и скрепер багерима са најмодернијим сепарацијама које дају пет фракција, и то 0—1, 0—4, 4—8, 8—15 и 15—30 mm. Годишњи капацитет „Шљункаре“ износи око 550 000 m³ природног шљунка и песка и око 380 000 m³ прерађеног шљунка и песка.

ЗУР „Бетоњерка“ производи бетонске и армирано-бетонске елементе нискоградње и високоградње у шест својих фабрика. Ова радна јединица је отпочела производњу шљако-бетонских блокова међу првима у Југославији, а затим је у својим фабрикама освојила производњу канализационих и кабловских цеви, димњачких елемената, оградних стубова, разних плоча, ивичњака — сивих и белих, радијалних опека и других елемената. Тако је од занатског начина производње пређено на најсавременију технологију у процесу производње, што је омогућило да се ЈУР „Бетоњерка“ уврсти у ред најмодернијих и најсавременијих у земљи по начину производње, асортиману и квалитету. Сви производи се атестирају и стално испитују у властитој лабораторији, Грађевинском институту и Институту за испитивање грађевинских материјала СР Србије.

У фабрици бетонске галантерије производе се бетонске канализационе цеви са фалцом и муфом — армиране и неармиране, дренажне, обичне и по специјалној наруџбини и жељи купца, дужине једног метра и пречника 150—1 200 mm, са годишњом производњом око 150 km, затим слецијалне кабловске цеви по југословенским прописима и осталих врста, са годишњом производњом око 52 km и остале бетонске галантерије, као што су: оградни стубови, шахте и др.

Фабрика елемената за стамбену изградњу производи армирано-бетонске елементе за индустријску градњу станова у систему 50, годишњи капацитет око 450 станова, за индустријску градњу пољопривредних објеката и индустријских хала, годишњи капацитет 6 500 затим међуспратне „Омниа“ таванице, годишњи капацитет 15 000 m², преградне зидове, бетонске стубове и греде, степсништа и степенишне кракове, степенишна газишта, балконе, парапете, обложне фасадне паное и друге елементе. Ова фабрика се посебно специјализовала за изградњу висећих степеница у ентеријеру по систему „ВС“, задовољавајући све захтеве статистике. Степенице се могу уградити у свим врстама зграда и грађевинских објеката, а посебно у кућама за становање и за одмор. За ове степенице, по жељи наручилаца, користе се терацо елементи у различитим дезенима.

Фабрика бетонских декоративних и украсних плоча производи: кулије двослојне плоче 40х40х5 cm од каменог агрегата са сивим и белим цементом у разним бојама, терацо плоче 250х250х25 mm са сивим и белим цементом у разним бојама, глатке и рељефне бетонске плоче 40х40х5 cm са оксидном бојом, двослојне са белим и сивим цементом у разним бојама, каналете и друге бетонске галантерије, капацитета око 2 500 000 комада годишње

Фабрика за производњу белих и сивих ивичњака (двослојни поло жене и кант) дужине 1 m и ширине 45 cm, годишњег капацитета 800 km, производи и растер-елементе „Меба“ за паркинг просторе и ограде, сиве, беле и у боји — једнослојне и двослојне, разне бетонске плоче сиве, беле и у боји, једнослојне и двослојне, „шестоугаоне“ плоче и друге разне плоче, као и друге бетонске галантерије за екстеријере и ентеријере.

Фабрика за производњу терацо степенишних талпи и сокли је капацитета 90 km годишње.

Фабрнка за производњу армирано-бетонских цеви великих профила пуштена је свечано у рад 14. октобра 1988. године. Она је шеста фабрика у саставу фабричког комплекса ЈУР „Бетоњерка“ и захвата 130 m радне површине. Њена изградња је стајала 3 милијарде динара. Новоизграђена фабрика производи: цеви за канализацију, цеви обложене са ПВЦ пластиком, цеви за отпадне индустријске воде и за дренажу терена и цеви за нормално полагање у ровове и за хидраулично потискивање кроз земљу. Цеви су неармиране, армиране и дупло армиране. Дужина ових цеви је 2,5 m, а унутрашњи пречник цеви је од 300 до 2 500 mm.

ЈУР „Грађевинар“ бави се извођењем грађевинских радова високе и ниске градње, затим завршних радова у грађевинарству и другим грађевинским радовима. Ова радна јединица је посебно опремљена и оспособљена за монтажне радове за градњу станова у снстему 50 и монтажи пољопривредних и индустријских објеката

ЈУР „Друштвени стандард“ бави се производњом поврћа, ратарских култура, товом свиња и прерадом меса и припремањем топлог оброка. Годишње се у товилиштима утови око 100 свиња, а у ресторану друштвене исхране припреми се око 150 000 оброка. У 1988. години, на дан Празника рада, отворен је нов ресторан друштвене исхране, површине око 1 700 m².

Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ у свом саставу има и продавнице — стовариште свих врста грађевинског материјала на велико и мало „Галеб“ у Крагујевцу и на мало у ЈУР „Бетоњерка“ у Лапоеу. Сем тога, на Празник рада 1988. године, пуштен је у рад електронско-рачунарски систем, ресторан друштвене исхране и амбуланта.

Фабрике ЈУР „Бетоњерка“ лоциране су у потесу „Луг“ у непосредној близини лаповског железничког чвора на међународној железничкој прузи Београд—Ниш—Скопље и Лапово—Крагујевац—Краљево и Аутопута „Братство-јединство“. Површина фабричког круга захвата око 40 ha, а површина корисног простора око 30 000 m. Рељеф и геолошки састав фабричког круга омогућује изградњу већих фабричких објеката, а налази се ван поплавне зоне. За водоснабдевање предузећа, и самог Лапова, корнсти се подземна вода путем копаних бунара, изградњом водовода. Поред снабдевања потребном количпном воде из градске водоводне мреже, комбинат је 1986. године изградио и свој бунар са црпном станицом, капацнтета 10 l/sek, тако да у критичним месецима не оптерећује градски водовод. Постигнути капацитет и квалитет воде у потпуности задовољавају потребе предузећа. Годишња потрошња воде из градске водоводне мреже износи око 21 000 m². Иначе, ГИК „1. мај“ нема никаквих проблема са отпадним водама.

Клима, као фактор који учествује у процесу производње бетонских елемената, експлоатацији и преради шљунка и извођењу грађевинских радова, има велики значај, јер у периоду ниских темлература, процес производње не може нормално да се одвија. За загревање производних хала и осталих објеката у зимском периоду користи се пара и топла вода која служи и у технолошке сврхе (за запаривање бетонских елемената). Загревање воде врши се у сопственој топлани.

Граћевинско-индустријски комбинат „1. мај“ поседује савремена транспортна средства, која му омогућују добар унутрашњи и спољашњи транспорт својих производа и допремање сировина. Фабрички круг је индустријским колосеком директно спојен са железничком станицом. Према томе, саобраћајни услови локације ГИК „1. мај“ су веома повољни.

Сем истакнутих повољности географског положаја у ширем смислу, фабрике су у подручју које располаже релативно богатом сировинском базом и довољним бројем радне снаге, па су и ти фактори производње повољни. То значи да за развој Грађевинско-индустријског комбината „1. мај“ постоје, углавном, сви битни економско-географски услови за нормалну производњу.

Радна снага је један од најважнијих друштвених чинилаца за развој предузећа и индустрије уопште. ГИК „1. мај“ располаже потребном радном снагом у довољној мери, релативно задовољавајућих професоналних квалификација, као и могућношћу даљег запошљавања радника. Радници су углавпом из Лапова, а мањи број радника је из непосредне околине, и то: Баточине, Брзана, Ланишта, Рачника, Марковца, Светозарева и Крагујевца. Комбинат организује превоз радника са своја четири аугобуса, а радвнци-путници из Крагујевца и Светозарева користе воз или аутобус. Саобраћајне везе су доста добре, тако да се у доласку и повратку са посла изгуби око један сат.

Изнети статистички подаци показују да се у седмогодишњем периоду укупан број запослених у Грађевинско-индустријском комбинату „1. мај“ увећао за 81 запосленог. Међутим, од године оснивања, када је било запослено око 143 радника, па до 1987. године укупан број запослених се увећао за преко пет и по пута. Број запослених је брже растао од 1973. године, када је било 261, 1974. године — 351, 1975. године — 445, 1976. године — 548, 1977. године — 592, 1978. године — 618, 1979. године — 695, 1980. године — 739, 1981. године — 712, а највећи број запослених био је 1985. године — 800 радника. Смањење укупног броја запослених забележено је у 1981., 1982. И 1983. години у односу на 1980. годину. На пораст броја запослених знатно је утицало и пуштање у рад нових капацитета 1979/80. године (фабрика плоча и фабрика станова), а нарочито од 1981/82. године (фабрика ивичњака). У посматраном периоду (1981—1987) односи радника и службеника стално су се мењали. Тако је највећа процентуална запосленост радника била 1981. (84 %), а најмања 1987. (79 %). Посматрајући квалификациону структуру радне снаге уочава се да она још није на задовољавајућем нивоу, јер у 1987. години 44,1 % од укупног броја запослених лица чине приучени-полуквалификовани и неквалификовани радници, који од школске спреме имају само основну школу, али их има и са непотпуном основном школом. Међутим, на неким радним местима у потпуности може да задовољи обучена неквалификована радна снага у обављању одређених операција у процесу производње, па оваква квалификациона структура ГИК „1. мај“ углавном задовољава. Исте године су квалификовани радници били заступљени са 43,2 %, а висококвалификовани са око 1 % од укупног броја запослених радника. Радници који обављају административно-службеничке послове чине 20,9 % од укупно запослених. На службенике са нижим стручним образовањем долази 9 %, са средњим 67,5 %, са вишим 9,6% и са високим стручним образовањем 13,9 % од укупног службеничког особља (1987. године). То значи да на једног службеника долази око четири радника.

Старосна структура радне снаге ГИК „1. мај“ је доста повољна. Највећи део радника је у старосном добу до 35 година. Оваква старосна структура омогућује образовне акције. Ради благовременог припремања одговарајуће радне снаге, комбинат годншње стипендира 10 ученика средњих школа, 5 студената и истовремено врши доквалификацију и стручно усавршавање око 20 радника годишње.

Са развојем својих производних капацитета предузеће се истовремеио старало да се развија и друштвени стандард радника. При ЈУР „Друштвени стандард“ организована је друштвена исхрана у савремено опремљеном ресторану са око 800 места. Организованом исхраном обухваћени су сви запослени. Како је истакнуто, да би добио што квалитетнију и јевтинију исхрану, комбинат је оформио сопствену економију са које добија потребне количине поврћа и свињског меса.

Ради обезбеђења здравствене заштите својих радника, ГИК „1. мај“ изградио је и опремио здравствену амбуланту. Оболели и исцрпени радници о трошку предузећа одлазе у природна лечилишта и одмаралишта. Такође, сваке године се врши регресирање годишњих одмора радника.

Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ је од оснивања до данас изградио или купио 18 станова за своје чланове колектива. Просечно се годишње издваја 13 000 000 динара за изградњу станова, а знатна кредитна средства се улажу у индивидуалну стамбену изградњу радиика.

ГИК „1. мај“ се снабдева основним сировинама из сопствене производње и од других произвођача у земљи.

За достигнути обим производње потребно је око 70 000 m³ сепарисаног шљунка годишње из сопствене производње (допрема се са удаљености око 8 km), око 20 000 тона годишње сивог цемента из фабрике цемента „Нови поповац“ у Поповцу код Параћнна (удаљеност око 60 km), око 2 500 тона белог цемента годишње из Пуле (удаљеност око 800 km), и око 1 500 тона бетонског гвожђа из Зенице (удаљеност око 400 km). Допремање сировина врши се друмским и железничким саобраћајем. Богатство околине у шљунку и песку подстакло је комбинат да улаже знатна средства у истражне радове. Претпоставља се да резерве шљунка и песка износи око 75 милиона m, што обезбеђује производњу за наредних 15 година.

ГИК „1. мај“ користи разне врсте енергије, просечни годишњи утрошак износи око 3 750 000 kW електричне енергије, око 400 тона мазута (угпавном за котларницу) и око 737 тона нафте.

Према изнетим подацима, апсолутни износи бруто производа, националног дохотка и продуктивности рада у посматраном периоду стално су увећавани. Изразиту тенденцију пораста показују 1985. и 1986. година.

У укупном приходу бетонски полуфабрикати су заступљени са око 66 %. Иначе, годишња бруто акумулација (са садашњом ефективношћу у пословању) износи око 900 милиона данара (по ценама крајем 1988. године).

Грађевинско-индустријски комбинат „1. мај“ своје производе високог квалитета и разноврсног асортимана испоручује у првом реду домаћем, али и иностраном тржишту.

Добра пословност, солидна и брза испорука, постајање индустријског колосека и возног камионског парка, чине да се производи ГИК „1. мај“ пласирају по целој Србији са аутономним покрајинама Војводином и Косовом и Метохијом, као и у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској док је нешто мањи обим реализације у Словенији и Македонипи.

Производи комбината су присутни и на иностраном тржишту: у СССРу, Маћарској, Бугарској, Чехословачкој и Либији. Тако је извоз у 1987. години износио око 200 000 000 динара.

ГИК „1. мај“ ће настојати да већ афирмисани разноврсни асортимани производње буду још више обогаћени најсавременијом технологијом у процесу производње како би се задржао врхунски квалитет производње ради сигурног пласмана на домаћем и иностраном тржишту, средњорочни и дугорочни планови развоја комбината предвиђају даља инвестициона улагања у модерннзацију постојећег процеса производње и изградњу нових капацитета за производњу бетонских префабриката базирајући се углавиом на сопственим сировинама, на унапређењу постојеће технике и технологије у производњи и усмеравању производње према најдоходовнијим производима у скалду са техничким и тржишним условима.

фабрика за производњу цеви за магистралне и градске водоводе;
фабрика за производњу железничких прагова;
фабрика за производњу бетонског црепа у боји.

Даљи развој система индустријске градње станова „ЈИНГРАП“ (наравно и пословних објеката);
Изградња фабрике за производњу терацо плоча, димензије 30x30 cm;
Даљи развој инжењеринга у сарадњи са пројектантским организацијама (на пример „Електропројект“ — Београд, „Застава—инжењеринг“ — Крагујевац и др).

ОУР „Крагуј“ из Баточине, који је у саставу Завода “Црвена застава“ из Крагујевца, отворио је 1982. године у Лапову погон за производњу ситне гуменотехничке робе за заставина возила. Овај производни погон је смештен у адаптираним производним просторијама зграде бивше школе ученика у привреди, у којој су били производни капацитети Продукције грамофонских плоча РТБ из Београда (од 1970. до 1982. година). Производни погон ОУРа „Крагуј“ у Лапову запошљава око 40 радника, углавном полуквалификованих, који су обучени на курсевима. Скоро су сви радници из Лапова, сем њих неколико из Баточине. Женска радна снага запослена је углавном на пословима — пескарења, обрезивања гуменотехничке робе и мазања, а мушкарци на преси. Осим производних просторија, површине око 700 m², погон има своју кухињу и топлану.

О мањим индустријским капацитетима прехрамбене и млинске индустријске гране било је говора у оквиру Пољопривредно-индустријског комбината „Лапово“.