Угоститељство и туризам
Угоститељство Лапова, како је истакнуто, датира још из периода оснивања самог насеља. Оно се јавило због значајног географског положаја Лапова. Ослобођењем Србије улогу ханова преузимају друмске механе и кафане са пространим двориштима и стајама за смештај стоке и возила. Изградњом железничке пруге, у време када Лапово постаје значајна саобраћајна раскрсница, јавила се модернизација старог угоститељства и њихсво прилагођавање новим животним приликама. Између два светска рата, повећањем броја становника, пре свега радника запослених на железннци, у Лапову се повећао број угоститељских радњи — кафана (нарочито у варошици), а код железничке станице је отворен ресторан са кухињом за потребе путника.
После другог светског рата битно су се изменили и улога и друштвени значај угоститељства. Социјалистичко угоститељство постепено је потиснуло приватни сектор, а по национализацији угоститељских радњи у 1948. години, знатио је ојачало. Међутим, последњих десетак година све је већи број и приватннх угоститељских радњи.
Са повећањем саобраћаја и промета путника на Аутопуту, све више се подижу савремено опремљени објекти за предах и одмор. Тако је Угоститељско-туристичка радна организација „Крагујевац“ из Крагујевца подигла на територији лаповског атара мотел „Кошута“ у подручју ловног резервата „Рогот“ поред Ауто-пута „Братство-јединство“, 110 километара од Београда, на месту где се одваја асфалтни пут за Крагујевац (од кога је мотел удаљен 28 km). Мотел „Кошута“ је изграћен 1966/67. године и располаже са 84 двокреветне собе (110 лежајева у мотелу и 60 лежајева у бунгаловима), рестораном са 125 седишта, баштом са 200 седишта, снек-баром, мењачницом, фри-шопом (од 21. октобра 1986. године), паркинг-простором и урећеним тереном за камповање. Овај мотел запошљава око 60 радника. У непосредној близини мотела је излетиште и ловиште Рогот са пернатом и високом дивљачи.
Преко пута мотела отворен је сервис за поправку путничких и теретних возила који уз бензинску пумпу заокружује целину простора, а по својој локацији, уз одговарајуће осмишљавање и осавремењавање, може допринети даљем развоју не само туристичко-угоститељске привреде, већ и осталих привредних делатности.
Угоститељске услуге пружа и ПИК „Лапово“ у Лапову, како је изнето, у свом ресторану за око 300 гостију и једном мањем угоститељском локалу — бифеу.
На лаповском железничком чвору, у Путничкој железничкој станнци Лапово постоји ресторан друштвене исхране железничара који припада КСРу (кола за спавање и ручавање), односно угоститељству ЖТО са седиштем у Београду,
Ловачко друштво „Млади ловац“ из Лапово, у сарадњи са ПИК „Лалово“, отворило је 1985. године у центру варошице нови ловачки ресторан, опремљен у ловачком стилу. Он истовремено служи и за редовне скупове ловаца и риболоваца.
Сем ових угостнтељских објеката у Лапову, ресторан друштвене исхране држи ГИК „1. мај“, о коме смо детаљније раније изнсли.
У Лапову је отворено и пет самосталних угоститељских радњи, два покретна бифеа и три кафића (1989. године). Ове угоститељске радње су лоциране на фреквентним саобраћајницама или у варошнци.
Друштвени сектор располаже површином
У Лапову и његовој непосредној околини постоје повољне потенцијалне могућности за боравишно-рекреативни и гранзитни туризам. Веома повољан саобраћајно-турнстички положај Лапова представља важну одлику која му омогућује валоризацију транзитно-туристичке функције. Ова повољност је донекле искоришћена подизањем мотела „Кошута“ и неколнко угоститељских радњи. Сем тога, у Лапову је 1981. године било 66 станова за одмор и рекреацију зиданих углавном од тврдог матернјала. Шумски комплекс Рогот познато је излетиште и ловиште на пернату и високу диваљач. У Роготу је размештена фазанернја Савезног ловачког друштва. Иначе овај шумски комплекс настањује фазанска дивљач, јаребице, дивља патка, препелица, зец, срна и друга дивљач. Резерват Рогот, површине 365 ha, настањују срндаћи-капиталци, а њена фазанерија снабдева многа ловачка друштва наше земље фазанском дивљачи и фазанским јајима. У ловиште се сваке године пушта преко 2 000 фазанских пилића старих 90 дана.
Развоју туризма на територији Лапова знатно доприноси и Ловачко друштво „Млади ловац“ из Лапова, основано још 1907. године, које раслолаже ловиштем на лаповској територији са око 4 750 ha благо заталасаног побрђа и плодне равнице око Велике Мораве и Лепенице. У том пределу су вештачка језера — шљункаре и моравишта са великим бројем барских птица. У ловишту Ловачког друштва „Млади ловац“ је око 2 500 фазана, 2 300 зечева, 800 комада срнеће диаљачи и око 1 100 јаребица. Сваке године се у ловиште пушта око 2 500 фазана старих осам недеља и око 500 кока-носиља. Око 180 чланова друштва (углавном из Лапова) уредило је у ловишту неколико чека за срнећу дивљач, хранилиште, солишта и тиме створило одличне услове за интензиван лов.
Богато ловиште ловачког друштва „Млади ловац“ из Лапова познато је и иностраним ловцима. Стога се у 1989. години очекује да ће иностранн ловци одстрелити педесетак срндаћа капиталне вредности, стотннак комада срнеће дивљачи, око 200 зечева и 500 фазана.
Кинолошко друштво Лапово, чији су члановн и многи чланови ловачког друштва, организује одржавање смотри паса, чиме доприноси одгајивању паса и упознавању њихових расних одлика.
Велика Морава је привлачна за риболовце, који је веома радо посећују. Такође су на њој многа места подесна за рекреацију јер имају природне пешчане плаже.
У Лапову постоје услови за развој сеоског туризма. Међутим, до сада је овај вид одмора и рекреације неискоришћен.
Од значајних културноисторијских споменика у Лапову треба споменути: споменик Лаповцима палим у ослободилачким ратовима 1912—1918, подитнут у варошици Лапово.
Такође треба споменути и Миљков манастир, који се раније звао Буковица, а који је подигнут на другој страни Велике Мораве, тј. на њеној десној обали, у доњој Ресави, у подножју шумовитог брда — на истоку је Оглавак, а на западу Градац. Прилаз манастиру са лаповске стране је добрим сеоским путем, а потом скелом преко Мораве или преко марковачког моста, Свилајнца, села Црквенца до села Гложана асфалтним путем, а одатле макаданским путем до манастира (4 km).
Миљков манастир је један од неколико мањих манастира поред Мораве које је вероватно подигао српски деспот Стеван Лазаревић. Најстарији подаци о манастиру Буковици, односно Миљковом манастиру налазе се у запису из прве половине 17. века. После тога, све до 1787. године не зна се ништа о манастиру Буковици, који је највероватније у бурним догађајима српске историје био спаљен и порушен. У време Кочине крајине манастир је из темеља обновио Миљко Тошић, трговац из Гложана, у другој половини 18. века, и по њему је обновљени манастир добио име Миљков манастир. Међутим, после Кочине крајине, Турци су га спалили, па је манастир поново опустео. Пред први српски устанак у манастир је дошао удови лаповски свештеник Миљко Ристић, замонашио се и посветио се поновној обнови манастира и манастирских конака. Манастир је страдао и у првом српском устанку, да би у наредним годинама другог српског устанка, под кнезом Милошем Обреновићем, поново обновљен. Миљков манастир је 1828. године посетио и Јоаким Вујић наводећи да „лежи на гложанској земљи при реци Морави“ и да је на месту старе порушене цркве сазидана нова“.
После другог светског рата подигнут је 1966/68. године манастирски конак на спрат са више од 25 одељења у стилу моравске куће са капелом.
Сем тога, развоју туризма у Лапову доприносе: Одбор љубитеља природе, Ловачко друштво „Млади ловац“, Удружење спортских риболоваца, Планинарско друштво, Феријални савез.
Угоститељство и туризам Лапова скромно су се развијали у претходном периоду, мада постоје све претпоставке да се ова делатност динамичније развија. Изградњом ауто-пута и осавремењавањем железничко-друмске мреже створене су потенцијалне могућности, а и материјалне основе развоја постоје, па их зато треба искористити (а посебно проширити угоститељске објекте поред ауго-пута).