Донедавна привреда Рана привреда Пољопривреда Сточарство Индустрија Занати Саобраћај Трговина Угоститељство и туризам Култура и просвета Здравство и социјала

Трговинска функција

Трговина Лапова је у новоствореним друштвено-економским односнма у послератном периоду доживела битне измене, како по својој улози тако и по свом друштвеном значају. Социјалистички сектор трговине — задружни и државни убрзо је ојачао и био у могућности да, после национализације приватног сектора 1948. године, прихвати релатнвно развијену трговинску мрежу лаповског подручја. Тада су у Лапову биле продавнице лаповске земљорадничке задруге и продавнице среског магазина „Слобода“ из Крагујевца. Међутим, нарасле потребе перманентног снабдевања становништва захтевале су у почетном периоду развоја самоуправних односа да се боље организује лаповска трговина. Због тога је Народни одбор општине Лапово основао 19. јануара 1951. године Трговинско предузеће на мало „Партизан“ — Лапово Варош, које је имало само девет продавница. Такође је реорганизацијом Земљорадничке задруге у Лапову 1955. године створено ново Трговинско предузеће на мало „9. октобар“, које је 15. августа 1960. годиие интегрисало са Трговинским предузсћем „Партизан“, створивши јединствену трговинску организацију под називом „Партизан“. Пре тога (1. јануара 1960. године) је Земљорадничка задруга из Брзана уступила своје малопродајне објекте Трговинском предузећу „Партизан“. Стварањем јаког трговинског предузећа са 18 продавница и 1 400 m2 продајног простора захтевало је и проширење његове делатности за промет мешовите робе и на велико, тако да од 1966. године Трговинско предузеће „Партизан“ послује мешовитом робом на велико и мало. Поред повећања броја продавница, расла је и њихова опремљеност.

Применом Уставних амандмана из 1971. године (на Устав СФРЈ из 1963. године) и Закона о удруженом раду из 1976. године мењала се и организациона структура Трговинског предузећа „Партизан“.

Радна организација је 30. јуна 1987. године извршила интеграцију својих органнзационих делова ООУРа „Малопродаја“ и „Велепродаја“ и РЗ „Заједничке службе“ створивши јединствену организацију под називом Трговннска радна организација „Партизан“ за промет робе на мало и велико Лапово. Ова радна организација се бави прометом робе неопходннх производа прехране, текстила, гвожђарске техничке робе, електро-материјала, стакла, кристала и порцелана, робе за кућне потребе, парфимерије и козметике, беле технике, термике и акустике, намештаја, грађевинског материјала, пољопривредне механизације, резервних делова и др. Трговинска радна организација „Партизан“ данас запошљава 170 радника (1988. године) и обавља маропродају на подручју општина: Баточина, Јагодина и Велика Плана, са око 50 продавница углавном савремено опремљених, а у великопродаји остварује промет широм Југоставије. „Партизан“ располаже модерним продајноскладпшним простором затворенот типа од 7 000 m2 и отвореним складишним простором од 20 000 m2

Бржи развој предузећа остварен је у последње две деценије. У 1971. годиии изграђена је савремена робна кућа у центру Лапова, просторног капацитета око 2 800 m2. То је прва робна кућа подигнута у Шумадији и Поморављу, која представља објекат продајног типа са јаком концентрацијом робе гледано са аспекта количине и асортимана. Изградњом робне куће омогућен је промет робе широког асортимана на једном месту, што је битно утицало на даљи развој робног промета.

Пословно-дистрибутивни центар са прикључним железничким колосеком подигнут је 1981. године у непосредној близини железничке стаднице Лапово Варош и највећег броја продајних објеката. Овај складишни простор, површине 1 200 m2 под кровом и 3 800 отвореног простора, а грађен је применом најновије технологије материјала и градње и представља даљу окосницу развоја промета на велико. Сем тога, овде се обавља истовар, смештај и дистрибуција робе за малопродају предузећа и екстерне купце којих је свевише у промету на велико.

За развој трговинског предузећа „Партизан“ велики значај имају продајне јединице, које су лоциране у Лапову, Марковцу, Великој Плани, Кијеву, Брзану, Милошеву и Багрдану. Овом приликом спомињемо оне које су дугогодишњим радом дале велики допринос развоју предузећа. То су: „Ратар“, „Грађа“, „Нафта“ 1 и „Нафта“ 2, „Клас“, „Излет“, „Партизанка“, „Морава“, „Полет“, „Наш углед“ 1 и „Наш углед“ 2, „Прехрана“, „3везда“ , „Вага“, „Младост“, „Никола Томић“, „Деликатес“, „Центар“, „Рогот“, „Слога“, „Јединство“, „Задругар“, „Парк“, „Слатина“, „Шумадинка“, „1. мај“, „Лапово“, „Бресје“, „9. октобар“, „Техностандард“, „Гај“, „Зора“, Пионир“, „Кантина“, „7. јули“, „Исхрана“, „Укус“, „Багрданка“, и „Шаран“.

Трговинско предузеће „Партизан“ је у 1988. години и почетком 1989. године подигло велики салон намештаја у Лапову са око хиљаду квадратних метара продајног простора. Иначе, читав развој — отварање продавнице и подизање продајних објеката — колектив је финанснрао сопственим средствима, без зајмова и кредита.

Да би остварила континуирано снабдевање, Трговинска радна организација „Партизан“ уложила је сопствена средства у проширење производних капацитета следећих организација: Фабрике шећера Ковин, Фабрике уља Крушевац, Рудника лигнита Тузла, Хемијске индустрије „Мерима“ Крушевац, Фабрике цемента „Нови Поповац“, Јагодинске пиваре, Творнице расхладних урећаја ЛТХ Шкофја Лока, ГИК „Потисје“ Кањижа, Творнице приколица „Технострој“ Љутомер и „14. октобар“ Баточина. С друге стране, у изградњи објеката овог предузећа учествовале су радне организације: Јагодинска пивара, „Соко-штарк“ Београд, „Дрога“ Порторож, „Буковичка бања“ Аранђеловац, „Крајина вино“ Неготин, „Технострој“ Љутомер, „Житомлин“ Јагодина, „Пионир“ Суботица, „Митрос“ Сремска Митровица, „Виножупа“ Александровац и „Неретва“ Опузен. Ови пословни односи представљају гаранцију за уредио снабдевање потрошача на тржишту које ово предузеће обрађује.

Успешно пословање Трговинског предузећа „Партизан“ резултат је стручности, залагања и марљивог рада свих запослених радника са виосоком, вишом и средњом стручном спремом, тако да кадровска структура у потпуности задовољава. Стога нису изостала признања, и то у првом реду од регионалне Привредне коморе (више пута) и две Октобарске награде СО Баточина итд. Такође су уследила друштвена признања и неколицини радника овог колектива за њихов успешан рад.

Средњорочним плановима до 2000. године Трговинско предузеће „Партизан“ у Лапову планира проширење продајно-складншних капацитета, као и специјализацију и модернизацију постојећих објеката. Тако се предвиђа подизање два већа објекта — супермаркета у Лапову (у Улици Маршала Тита) и велике хладњаче на подручју складишне зоне Лапова која ће обезбедити континуирано снабдевање потрошача и чување робе осетљиве на спољне утицаје. Такође се предвиђа и отварање десетак продајних објеката.

Сем Трговинске радне организације „Партизан“, у робном промету Лапова учествују и продајни капацитети Пољопривредно-индустријског комбината „Лапово“ са 18 трговинских објеката — продавница (пољопривредна апотека, продавница сточне хране, две продавнице беле технике и намештаја, грађевинског материјала и 13 колонијалном робом) и пет продавница меса у Београду и једна у Лапову.

Радна јединица „Пољотехна“ у Лапову послује у оквиру ООУР „Агрокрајина“ из Неготина — Трговина. Основна делатност РЈ „Пољотехна“ је снабдевање пољопривредних произвођача свим потребама у репроматеријалу, механизацији и резервним деловнма. Сем тога, „Пољотехна“ врши откуп пољопривредних производа и извози их на инострано тржиште. У вези с тим, у Лапову је отворен царински реферат, и подигнуто царинско складиште за разне робе из увоза и извоза. „Пољотехна“ је у току 1989. године добила дозволу за отварање царинске зоне, чиме је знатно олакшало обављање увозно-извозних послова.

На инострано тржиште „Пољотехна“ извози пољопривредне производе које откупљује од пољопривредних органнзација из околине Лапова, Неготина, Лесковца, Лебана, Алексинца, Ваљева и других места. Извезено је око 1 000 тона печурки (сувих и у саламури), по око 500 тона пумпиране малине, купине и вишања, око 700 тона живинског меса (с перспективом извоза још око 1 200 тона), око 500 тона меда и тд..

„Пољотехна“ запошљава 22 радника (1988. година) и обавља малопродају у своје три продавнице лоциране у Лапову, и то: у специјалнзованој продавници за продају пољопривредне механизације и резервних делова, у специјализованој продавници за кугличне лежајеве и у продавници грађевинског материјала. За успешан рад и пословање, „Пољотехна“ је добила бројна признања и похвале, као и њени радници.

Знатно учешће у лаповској трговини на мало имају трговинска и индустријска предузећа преко својих продавница у Лапову. То су: „Феротекс“ Краљево — радна јединица Лапово, „Универзал“ Београд — радна јединица Лапово и неколико продавница индустријских организација, као што су: „Борово“ нз Борова, „Нитекс“ из Ниша, „Рашка“ из Новог Пазара, „Алатекс“ из Апатина, „Тигар“ из Пирота, „Ресава“ из Светозарева, „Центротекстил“ из Београда и др. „Крајинавино“ из Неготина има своје стовариште у Лапову које снабдева алкохолним и безалкохолним пићима трговинске организације и остале купце овог подручја.

У Лапову су отворене и три самосталне трговинскс радње (1989. године)

Приказани табеларни подаци показују да је у структури лаповске трговине дошло до специјализације у разгранатој мрежи релативно великог броја продавница. Лапово данас има сасвим довољно продајног простора и постоји известан склад између капацитета и промета. Лапово има по становнику 2,5 m2 продајног простора и остварује годишњи промет од 1,1 милион динара по 1 m2 продајне површине (1986. године). Оваква малопродајна трговачка мрежа је у могућности да задовољи потребе и гравитационог подручја.

У лаповској трговини најбројније су продавнице животних намирница и предмета за кућне потребе. Од 43 продавнице или 45,3 % продавница баточинске ошптине, колико их има у варошици Лапово, 21 продавница или 48,8 % од укупнот броја продавница Лапова бави се продајом животних намирница и предмета за кућне потребе. Лапово има велику робну кућу са модерним капацитетом и добрим избором робе.

Лапово је значајно тржиште пољопривредних производа. Оно представља омањи центар своје гравитационе пољопривредне области (11 насеља) која у њему прода највећи део својих производа, а један део преко њега извози у друга места.

Лапово је и у послератном периоду задржало зелено-млечну и сточну пијацу, као и пијачни дан (недеља) и дане годишњих вашара. Зелено-млечна пијаца ради једанпут недељно и налази се у центру варошице, код Дома здравља и затвореног је типа, капацитета 1 000 m2. На ову пијацу, између осталог, износи се; сир, кајмак, поврће, ракија, живина, јаја и др.

Сточна пијаца, на којој се одржавају и смотре и изложбе, добила је нову локацију код лаповске петље.

У Лапово се у току године одржавају три једнодневна вашара (панађура) 14. јула, 15. августа и 21. септембра. На њима се углавном тргује ситном и крупном стоком и траженим пољопривредним производима. На вашаре највише догоне из Лапова и суседних села која гаје нарочито добру крупну стоку и свиње. С обзиром да ПИК „Лапово“ врши уговорни откуп, сточна пијаца постаје све слабија.