Донедавна привреда Рана привреда Пољопривреда Сточарство Индустрија Занати Саобраћај Трговина Угоститељство и туризам Култура и просвета Здравство и социјала

Саобраћајна функција

Захваљујући изванредно повољном географском положају, Лапово се развило у важан саобраћајни центар. Његов саобраћајно-географски положај добија посебну улогу од времена развоја савремених врста саобраћаја. Лапово је један од најзначајнијих железннчких чворова у железничком систему Србије. С обзиром да је Лалово веома значајна железничко-друмска раскрсница у њему су, поред чисто утоварних и истоварних послова, смештени и погони за одржавање вучених и вучних возила, пруге, сигнално-сигурносних уређаја и негу кола. Стога је у новим друштвено-економским односима саобраћајна функција Лапова добила прворазредни значај. Она има важну друштвено-економско-политичку улогу и значајно место у привредном животу.

На раскрсници важних међународних магистралних железничкнх линија — електрифициране двоколосечне пруге Београд—Лапово—Ниш и пруге нормалних колосека Лапово—Краљево—Косово Поље—Скопље, Лапово има улогу транзитног саобраћаја који се обавља преко лаповског железничког чвора који сачињавају: три железничке станице — ранжирна и две путничке, затим РЈ секција за вучу возова, РЈ за одржавање вучених и вучних средстава ЗОВС, организациона јединица ТКС (техничко копска служба), РЈ за одржавање пруге ЗОП друга пружна деоница у Лапову, деонице слабе и јаке струје, деоница за сигнално-сигурносна постројења Смедеревска Паланка—Лапово, деоница за негу кола (станица за прање, дезинфекцију и дезинсекцију кола), железнички ресторан и здравствена амбуланта.

Путничка железничка станица Лапово има осам колосека за улаз и излаз возова, а путничка железничка станица Лапово Варош четири колосека. Железничка станица Лапово Ранжирна има двадесет и седам колосека од којих је четири намењено за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију кола, а постоје два излазна колосека са паралелним колосечним групама за ранжирање возова и прегруписавање железничких композициjа. Индустријске колосеке поседују: ГИК „1. мај“ и „Универзал“ — Београд код Путничке железничке станице Лапово и „Партизан“ код Путничке железничке станице Лапово Варош.

Осавремењавање лаповског железничког чвора почело је још 1960. године када се прешло са парне на дизел вучу. У почетку су увожене дизел-локомотиве, а потом је отпочела производња и у нашим фабрикама („Ђуро Ђаковић“ и „Раде Кончар“). У 1965. години започињу радови на електрификацији пруге Беград—Ниш. У лаповском железничком чвору ови радови су окончани 1970/71. године и прешло се на увођење и монтирање најсавременијег телекомуникационог и сигналносигурносних урећаја система „Сименс ЕИ“ које изграђује Електронска индустрија Ниш. Железничка станица Ланово Варош је 4. новембра 1974. године укључена у овај систем, а Путничка железничка станица Лапово 19. jануара 1978. године. Тако је омогућено да притиском на „дугмад“, односно тастер, за секунду аутоматски образује проход и безбедан саобраћај возовима. Тиме је укинут мануелни рад, ручно покретање скретница, кључевни систем и друго, чиме су остварене велике уштеде кадровских структура, тј. смањен је број особља. Ово је изискивало подизање нових станица Лапово (путничка) и Лапово Варош (1970/71.) На таблоу — поставници, са најсавременијим уређајима које техника у свету познаје, светлосним путем прате се возови. У Београду и Нишу су центри за даљинско управљање и рад путем телекоманде. Они су опремљени уређајима аутоматског кружног блока тако да возови следе један за другим и управљају сами собом (подаци Момчила Лакића, инспектора ЈЖ, шефа станице у пензији).

На деоници Сталаћ—Велика Плана постављена је двоколосечна пруга која се од Велике Плане до Београда рачва у два једносмерна колосечна правца, и то: Велика Плана—Мала Крсна—Београд и Београд—Младеновац—Велика Плана. Тиме је обезбећена већа пропусна моћ ове пруге. Од Сталаћа до Ниша је у току постављање двоколосечне пруге, а у оквиру модернизације железничког саобраћаја предвиђа се електрификација пруге Лапово—Крагујевац—Краљево—Косово Поље—Скопље.

За Лапово је од нарочитог значаја Ранжирна станица, која захвата површину од близу 10 ha, са 23 колосека (од којих су 4 економска) дужине у просеку 800 метара и 61. скретницом. Њена основна делатност је ранжирање возова, тј. састав и растав возова и утовар и истовар колских пошљки, како у унутрашњем, тако и у међународном саобраћају. На овој станици су 1959. године изранжирана 492 544 вагона (кола) и отпремљено 10 837 возова. Због осавремењавања и модернизације друмског саобраћаја, знатно је смањен број путника на железници, али и број ранжирних кола (вагона). Тако је и у задње три године постепено смањиван број приспелих и отпремљених кола, У 1985. години у лаповску Ранжирну станицу приспело је 252 724, а отпремљено 252 415 кола; 1986. године приспело је 237 438, а отпремљено 235 540, а у 1987. години приспело је 230 967, а отпремљен 230 781 вагон. (Подаци Гвоздена Гркића, заменика шефа станице). И код приспећа и отпремљености возова осећа се такође смањење броја композиција. У 1985. години завршило је вожњу 9 916, а отпочело (формирано) 9 965 возова; 1986. године приспело је 9 487, а отпремљено је 9 575 возова и 1987. године завршило је вожњу 8 781 воз, а формирано је 8 971 воз (подаци Гвоздена Гркића).

Што се тиче промета утовара и истовара робе, и ту се у последње три године осећа постепено смањење. Наиме, у 1985. години у лаповској Ранжирној станици утоварено је 875 вагона (681 вагон унутрашњег и 194 вагона међународног саобраћаја) са 19 553 тоне робе (14 085, односно 5 468 тона); 1986. године 758 вагона (699, односно 59 вагона) са 18 036 тона робе (17 674, односно 362 тоне) и 1987. године 778 вагона (689, односно 89) са 18 249 тона робе (17 533, односно 716 тона). У Ранжирној станици Лапово истоварено је у 1985. години 1 450 кола (1 095 унутрашњег и 355 кола међународног саобраћаја) са 36 863 тоне робе (25 863, односно 11 000 тона), 1986. године 1 201 кола (1 179, односно 22 кола) са 32 672 тоне робе (32 195, односно 477 тона), а у 1987. години 941 кола (924, односно 17 кола) са 23 431 тоном робе (23 170), односно 261 тона (подаци Гвоздена Гркића).

Лаповска Ранжирна станица је организацијска јединица РЈ секција за СТД (саобраћајно-транспортну делатност) у саставу ОУРа за саобраћајно транспортну делатност ЖТО из Београда. Њој припада рејон (део пруге) од Велике Плане до Мезграје (Грејача), као и пруге Марковац—Ресавица и Параћин—Стари Поповац, што укупно износи 198 km. У експлоатацији има 22 железничке станице, у којима је запослено око 1 289 радника. У Ранжирној станици је запослено око 346 радника (1988. године) разних струка. Око 10 % запослених су са високом (1), вишом (4) и средњом стручном спремом (30 запослених), а остали су приучени и полу-квалификовани. Највећи број запослених су маневристи (58), кондуктери (39), кочничари (33), скретничари (26) и возовође (21), а затим следе пописне возовође (18), транзитери (15), телеграфисти (14), отправници возова (14), руководиоци маневре (14), колски евидентичари (13), чувари станнце (13) и др. Око 50 % запослених су из Лапова, а остали запослени путују из места сталног боравка на посао. Највише је радниканутника из Брзана, а има и таквих који на посао долазе чак из Нићевца и Кусатка.

У кругу Ранжирне станице је деоница за негу кола коју чини Станица за дезинфекцију и дезинсекцију кола. Опремљена је најсавременијии урећајима за прање кола и врши редовно и темељно чишћење кола. У току године опере и дезинфикује око 1 129 кола. Организациона јединица за негу кола запошљава око 90 радника (1988. године), и то: 79 полуквалификованих (обучених) радника на чишћењу и прању путничких и теретних кола, 10 техничара са средњом стручном спремом и руководилац ОЈ са вишом спремом.

РЈ секција за вучу возова бави се превозом путника и робе, односно обезбеђује вучу возних композиција на свим пругама које јој припадају. У њој је запослено око 385 радника разних струка. Највећи број залосленнх су машиновође (140), машиновође маневристи (20), помоћници машиновођа (25), приправници за машиновође (15), надзорници локомотива (20), радници на угљеној рампи (18), спремачице одмаралишта (10). Доста је велики број лица запослених у кадровској служби — службеници са средњом спремом (17) и инвалиди рада и радници осталих режијских послова (86). Иначе, у овој радној јединици ради један дипл. машински инжењер (руководилац РЈ), три потопскп инжењера (руководилац ОЈ, помоћник руководиоца и саветник) и два дипл. правника (секретар РЈ и секретар дисциплинске комисије). Секција за вучу возова има локалну испоставу у Ћуприји, у којој је запослено око 20 радника.

Организациона јединица ТКС (техничко колска служба), која прнпада ОУРу секције за вучу возова — Београд, има око 120 радника који обављају технички преглед кола. Највећи број је прегледача кола (80) и бравара (16), а затим надзорника прегледача кола (6), мазача кола (2) и радника режије (13).

Организациона јединица за одржавање пруге ЗОП у Лапову стара се о одржавању пруге од реке Лепенице до реке Раче, тј. пруге на лаповској гериторнји, затим пружних колосека у кругу ранжирне станице и индустријских колосека ГИК „1. мај“ и „Солопром“. Она припада ОУРу за грађевинску делатност — Београд, односно радној јединици за граћевинску делатност Параћин.

Деоница за јаку струју одржава сва електро-енергетска постројења, далеководе, трафостанипе, спољну и унутрашњу расвету у радним просторијама, машине радилице ( у ЗОВСу, неги кола и дуж пруге до Младеновца, Мале Крсне, Ресавице и Крагујевца), централно грејање у Лапову (на три места), као и клима-уређаје и термо-акумулационе пећи, дизалипе, водостанице (3 рени-бунара) и окретнице. Ова организациона јединица је у саставу РЈ за електро-постројења — Лапово ОУРа за електротехничку делатност — Београд.

Из изнетих података (мада су приказане само две године) види се да је број отпутовалих путника из станице Лапово Варош нешто повећан, а у Путничкој станици Лапово смањен. Ово смањење или стагнација броја отпутовалих путника је резултат модернизације путне мреже и друмског саобраћаја. Ипак, лаповски железнички чвор у целини спада у прометне станице. Многи радници-путници користе локалне возове за одлазак на посао и повратак у место сталног боравка.

Железнички чвор у Лапову има веома развијен транспортни саобраћај, али из истих разлога као и код путничког, промет утоварене и истоварене робе код Ранжирне станице, како је изнето, бележи благи пад. Пријем и отпрема робе данчане (у комаду) врши се у Путничкој станици Лапово, где је 1988. године подигнут најсавременији магацин, а пријем и отпрема робе у колским товарима (вагонима) врши се у Ранжирној станици, где постоји и рампа великих димензија.

Кроз Лапово је 1959. године прошло 32 000 возова, сваких 16 минута по једна композиција.

У току 24 сата кроз лаповску железничку станицу прође 80 путничких и 70 теретних возова, тј. у просеку сваких 9,6 минута по једна композиција. Најјаче фреквенце путничких возова је од 5 до 7 и од 16 до 18 часова (подаци Душана Дробњака). У том времену највише возова долази у Лапово и одлази из Лапова, јер је тада најјача циркулација путника (подаци 1988. године). Истовремено саобраћају и локалнн возови Лапово—Крагујевац, Лапово—Смедерево (2 пара), Лапово—Варош Лапово (4 пара) Лапово—Сталаћ (4 пара), Лапово—Краљево (6 пари), Лапово—Ресавица (2 пара у 24 часа), углавном шинобуси.

Међутим, развој аутомобилског саобраћаја утицао је на смањење броја путника у овим локалима. Иначе, железнички саобраћај је у читавом послератном периоду имао веома значајну функцију у превозу радника, ђaка, пољопривредних произвођача и осталих.

Унутрашњи и спољни саобраћај Лапова врши се, сем железничким линијама, и друмским линијама, и он поред путничког обавља и теретни транспорт. Кроз Лапово пролази знатан број аутобуских линија, које га повезују са Крагујевцем, Београдом, Пожаревцем, Свилајнцем, Великом Планом, Рачом, као и са удаљеним местима, што још више појачава саобраћајни значај овог насеља и његову повезаност са другим крајевима.

Радна организација „Аутосаобраћај“ из Крагујевца подигла је Аутобуску станицу у Лалову у близини прикључака на Аутопут „Братство-јединство“ и центра насеља. Станица поседује 160 m2 грађевинске површине, четири перона, билетарницу (шалтер за продају карата), санитарва чвор, чекаоницу и собу за преноћиште возача који возе „Заставине“ раднике из ноћне смене. У станичној згради је отворен и ресторан (бифе) „Котлић“. Просторије овог ресторана су власништво „Аутосаобраћаја“, дате у закуп самосталном угоститељу Николићу.

Превоз путника обавља се на међумесним, регионалним и приградским путничким линијама, које пролазе кроз Лапово, а неке од њих са седам стајалишта у насељу имају и локални значај повезујући делове насеља са варошицом Лапово. Лапово је са већим центрима повезано транзитним путничким саобраћајем преко линија које пролазе кроз Лапово. Тако је најважнија међумесна линија Крагујевац—Београд која има осам пролазака предузеће „Аутосаобраћај“ и три „Ласта“ у једном правцу, односно укупно двадесет и два проласка у току 24 сата кроз Аутобуску станицу Варош Лапово, као и два проласка Аутобуског предузећа „Литас“ из Пожаревца на линији Пожаревац—Лапово—Крагујевац—Пожаревац. Такође су од значаја проласци кроз Лапово регионалних и приградских путничких линија, као што су: Баточина—Лапово—Марковац—Рача, Крагујевац—Свилајнац, Крагујевац—Детаотовац, Лапово—Крагујевац и Баточина—Марковац, и обратно.

У летњој сезони кроз лаповску Аутобуску станицу два пута дневно пролази „морска“ линија Крагујевац—Сплит.

Кроз лаповску аутобуску станицу, која је 9.—октобра 1976. године свечано пуштена у рад, данас дневно прође око 68—аутобуса са годишњим протоком преко 80—000 путника. У лаповској Аутобуској станици запослено је седам лица (1988. године). (Подаци Добривоја Кумрића, шефа аутобуске станице).

Према евиденцији СО Баточина у Лапову је регистровано двадесет камиона за превоз робе власништво приватннх превозника (1989. године).

Лапово има два прикључка на Аутопут „Братство-јединство“, и то у близини Аутобуске станице и код лаповске петље код мотела „Кошута“ где се одваја овај пут за Крагујевац. Код ових прикључака су подигнуте по једна „Југопетролова“ бензинска пумпа, тако да се моторна возила могу снабдевати на правцима приликом изласка са лаповског атара.

Главни аутомобилски путни правци и железничка пруга повезани су приступним путевима који су у вези са локалним насеобинским путевима. Између атара и насеља саобраћај се обавља и споредним путевима преко којих се одвија привредни живот унутар лаповског атара.

У Лапову је маја 1979. године подигнута нова зграда поште у центру варошице. Иначе, прва пошта је била код Путничке железничке станице Варош Лапово. У новоподигнутој згради је 1980. године пуштена у рад аутоматска телефонска централа са 800 телефонских бројева и укључена у међународни саобраћај. Следеће године је пуштен у рад телепринтер телекс саобраћај. Сем тога, лаповска пошта има и телепринтере које поседују привредне организације „1. мај“, „Партизан“ и „Пољотехна“,

До краја 1988. године предвиђа се проширење телефонске централе са 100 нових бројева, а у следећој години петогодишњим планом је предвиђено проширење са још 600 нових прикључака, тако да до краја 1989. године телефонска централа лаповске поште има укупно 1 500 бројева.

У 1989. години се такође планира модернизација шалтерске службе (платног промета) пуштањем у рад терминала.

У приземљу поштине зграде смештена је служба експлоатације, која се састоји од пријема и отпреме свих врста пошиљака, телеграф-телефона и пакетског одељка, а на првом спрату зграде је одсек телекомуникације. Други спрат је планиран за проширење телефонске централе. Укупна површина радног простора лаповске поштанске зграде износи око 600 ha.

Лаповска пошта има пет доставних рејона који опслужују грађане Лапова.

Лапово има и шалтерску пошту која се зове „Лапово село“, а лоцирана је на лаповском железничком чвору. Она је раније била саобраћајна пошта (подаци Томислава Лепојевића, управника поште у Лапову).

На крају да нагласимо да положај Лапова на железничким пругама и Аутопуту „Братство-јединство“, са две прикључне петље у лаповском атару (код мотела „Кошута“ и варошице Лапово), веома погодује развоју Лапова и читаве комуне, јер су присутни сви предуслови за локацију привредних објеката, и то пре свега у сфери робног промета, саобраћаја и туристичке привреде. Са циљем бржег развоја робног промета и даљег искоришћавања саобраћајног потенцијала у Лапову је формиран царински реферат са пратећим складиштима и робно-контејнерским терминалима.