Геолошки састав земљишта општине Лапово

Лаповски атар чине кенозојске творевине: неогени језерски седименти и квартарне наслаге.

Геолошка карта лаповског атара

Творевине неогене старости прекривају западно побрђе лаповског атара, у стратиграфском смислу оне припадају горњем миоцену. Предсатвљене су сарматским седиментима који леже трансгресивно преко старијих творевина, а повлату им чине панонски седименти представљени су конгломератима, ситнозрним до средњозрним песковима, пешчарима, лапорцима, глинама и местимично меканим и шупљикавим сарматским кречњацима („церички кречњаци“). По П. Стевановићу (1980) у саставу неогених наслага лаповског атара учествује бракични сармат.

С. Крстић (1963) jе према одређеној фауни (31 врста) и литолошком саставу издвојио три хоризонта доњег сармата, и то:
• глиновити хоризонт са песком у бази;
• хоризонт делимично везаних пескова и пешчара;
• хоризонт церитских кречњака.

Дебљина сарматских седимената креће се од 300 до 350 метара.

Брдо Гвоздењак (255 m) jе изграђено од церитског кречњака који jе сав шупљикав од легла церита, а преко њега леже везани ситни, беличасти лискуновити пескови са доста испраних церита, сдедећа серија невезаних белих и жућкастих пескова и песковитих глина без фауне, млађа од претходне, наизменично се смењује. Сви слојеви благо падају у правцу север-североисток.

По Б. Ж. Милојевићу (1952), северозападно од железничке станице на површини су оголићени кристаласти шкриљци: гнајсеви, микашисти; амфиболити и филити. Кристаласти шкриљци су и у подлози миоценских седимената и нагнути су према Великој Морави.

Квартарне наслаге заузимају знатну површину лаповског атара. Захватају пространу алувијалну раван Велике Мораве, Лепенице и Раче. Могу се издвојити неколико генетских типова и под-типова који представљају седименте квартарне старости.

Непосредно уз алувијалну раван Велике Мораве развила се најмлађа речна тераса, а на простору алувијалних равни Велике Мораве, Лепенице и Раче рашчлањене су све три основне речне фације:
• фација корита са две под-фације — алувијум са спрудовима и плаже;
• поводња;
• мртваја.

Речне терасе вероватно одговарају плеистоцену, а остали квартарни седименти холоцену.

Речна тераса, релативне висине 8—15 m, издвојена jе уз западни обод великоморавске алувијалне равни средином лаповског атара. У њеном саставу учествују углавном шљункови и пескови, литолошки представници старе фације корита, али и алеврити и алевритске глине, односно старе творевине фације поводња и мртваја. Дебљина ових терасних седимената jе око 7 метара.

У оквиру фације корита издвојени су седименти две под-фације — алувијон и спрудови и плаже.

Алувијални наноси захватају широк појас уз Велику Мораву, као и мањим делом уз речна корита Лепенице и Раче местимично достижући ширину око 3 km. Ове алувијалне наслаге, моћности преко 20 метара, представљене су углавном хетерогеним шљунковима, песковима и алеврит песковима. Сортирање материјала jе претежно слабо (варира између 2,62 и 6,21), са неуједначеном сменом и гранулацијом. Количина CaSO₃ jе променљива и креће се од 1,5 до 3,3 %. Шљунковита фација jе веома разноврсна, како по величини валутака (1—5 cm), тако и по минералошком саставу (преовлађује кварц, кварцит, шкриљци, пешчари, рожнаци, кречњаци).

Спрудови и плаже се уочавају у самом кориту Велике Мораве, обично малих ширина. То су нестални, мигрирајући седименти, изграђени од веома хетерогених пескова и шљункова. Формирају се или у самом речном кориту или на спољној страни речних меандра.

Седименти фације поводња, настале депозицијом алевритско-глиновитог материјала за време поплава, развијене су у великоморавској алувијалној равни западно од рецентног корита и зоне фације корита. Седименте поводња чине претежно супескови и суглине, односно алеврит-пескови, алевритско-глиновити пескови и алевритске глине. Сортирање материјала jе слабо (2,05—5,81). Дебљина седимената jе различита. С обзиром да се поводња фација у лаповском атару Велике Мораве више не плави, у њеним површинским седиментима се обавља процес трансформације, стварајући разне лесоидне и илувијалне творевине.

Велика Морава jе типично равничарска река која тече споро, кривуда, тј. меандрира и рачва. Пресецањем својих меандара, напуштена корита постају мртваје у којима се врши депоновање финих барских седимената, нехомогених песковито-глиновитих, односно алеврит пескова и глиновитих алеврита, као и алевритских глина. Фација мртваја констатована jе у лаповском атару на два места.

На простору лаповског атара алувијални наноси Велике Мораве садрже огромне резерве шљунка и песка који се експлоатишу из њеног приобалног појаса за грађевинске потребе. На територији Лапова налазе се две веће шљункаре. У западном делу атара, на Гвоздењаку, некада jе експлоатисан мањи, такозвани „општински мајдан“ камена.