Географски положаj Геолошки састав Рељеф Клима Хидролошке одлике Земљишни покривач Природа Саобраћај

Земљишни покривач општине Лапово

Педолошки састав земљишта jе један од веома значајних услова за гајење разних пољопривредних култура, као и за травну и шумску вегетацију. Дејством разних фактора створени су разноврсни типови и под-типови тла на релативно малом простору лаповског атара. На њихов размештај од утицаја су били рељеф, геолошки састав подлоге и климатске прилике. У долинским равнима Велике Мораве, Лепенице и Раче заступљен jе алувијум, а на вишим терасама и побрђу преовлађује гајњача.

Гајњача прекрива највећи део лаповског атара. Овом типу земљишта припада 45 % површине, односна 2 485 ha, Гајњача обухвата западни део атара на побрђу у потесима: Шавац, Пољанке, Село, Било, Липар, Старо брдо, Пољана, Грабовачки поток, Житара, Слатина, Горње Преврће, Парлози, Дрењар, Алија, Рача и Гвоздењак.

У педогенези гајњаче доминантну улогу су имале храстове шуме, границе и цера. Гајњача jе секундарни тип земљишта у овом подручју, настала од смонице уништавањем шума — гајева и деловањем атмосферилија. Гајњача jе народни назив који земљорадници употербљавају за овај тип земљишта, пошто се на нему често налазе фрагменти проређених листопадних шума — гајева.


Педолошка карта лаповског атара

У атару Лапова гајњача jе сасвим развијено земљиште. То jе лако обрадиво тле, јер jе на површини растресито. Гајњача jе наш универзалан тип земљишта, погодан за ратарску производњу, воћарство и виноградарство, што није карактеристично за друге типове тла. Основна карактеристика гајњача jе да су обухваћене деструктивним процесом. У варијанте овдашњих гајњача спадају: права (очувана) гајњача и гајњача у оподзољавању.

Боја хумусног хоризонта праве гајњаче jе најчешће смећа, односно руда са тамнијом нијансом. Према подацима Института за пелогију и агрохемију у Топчидеру (Београд), могућност овог земљишта, рачунајући од површине па до матичног супстрата, креће се од 85 до 185 cm, а најчешће варира у распону од 100 до 140 cm. Ово представља повољну околност због могућности дубоке обраде. Садржај хумуса у овом земљишту креће се од 3 до 4 %. То показује да jе средње хумусно земљиште па jе потребно додавати органске материје у виду стајског или зеленишког ђубрива или увођење трава и плодореда, нарочито оних које после бербе и изумирања обогаћују земљиште органским материјама.

Са пољопривредног гледишта гајњача представља добро земљиште. Она jе потенцијално земљиште, које може давати знатно више приносе од досадашњих уз примену савремене агротехнике.

Гајњача у оподзољавању jе са знатно мањом сумом апсорптивних база, јер се у овом земљишту развијају процеси испирања база из апсорптивног комплекса и њихово премештање у дубље хоризонте. Моћност овог подтипа гајњаче креће се од 70 до 130 cm, а развијеност активног хоризонта од 30 до 50 cm. Ово тле има и лошије физичке особине што се одражава на производну моћ овог земљишта.

У хемијском погледу гајњачу у оподзољавању карактерише повећана киселост, која jе највећа на дубини од 20 до 40 cm, а такође и одсуство креча у солуну средње или слабо снабдевено хумусом. У поређењу са правом гајњачом, гајњача у оподзољавању представља лошије земљиште, тј. мање производне вредности па га jе због тога потребно поправљати уношењем креча и стајњака.

Гајњача у оподзољавању jе заступљена на мањој површини у западном и југозападном делу атара према селу Црном Калу и Баточини у делу потеса Пољанке, Село, Било и Липар.

Алувијална земљишта прекривају углавном средишњи и источни део лаповског атара. Њима припада око 3 037 ha или 55 % укупне површине атара. Настала су таложењем речног материјала при изливању Велике Мораве, Лепенице, Раче и неких потока. Алувијална тла су плоднија земљишта, са повољним водним особинама. У њима jе плитка издан. Према хидропедолошким особинама алувијална земљишта долазе у прву класу. Састављена су од речног наноса у коме преовлађују честице песка и глине. Спадају у земљишта која су у процесу формирања. Углавном су богата хумусом, мада има и извесних површина чија су алувијална тла недовољно плодна због ниског садржаја хранљивих материја. Зато се њихова продуктивност мора одржавати обавезним уношењем стајњака.

У алувијалној равни Велике Мораве, Лепенице и Раче заступљени су алувијум и алувијалне смонице.

Алувијум jе дубоко, растресито земљиште добре пропусне моћи. и поред релативно плитке издани допушта широку примену агротехничких мера, и то почев од дубоког орања, па преко органских и вештачких (минералних) ђубрива до примене наводњавања. Показало се да jе ово земљиште погодно за разноврсну ратарску производњу. Применом вештачког наводњавања за време сушног периода године, на њему би се постизали и рекордни приноси култура. Подизањем насипа дуж обала Велике Мораве и Лепенице спречене су поплаве. Ово земљиште jе распрострањено у виду широког појаса дуж Велике Мораве и Лепенице и обухвата 1 381 hа или 25 % укупне површине лаповског атара. Овај тип земљишта захвата потесе: Тичево, Врбак, део Гаревина, Липовац, Мале оранице, Велике оранице, Кованлук, Смрдује, Врбак на Дубави, Рајковица, Горњи јагњед, Врбак и Доњи јагњед.

У морфолошком погледу моравски алувијум се разликује од алувијума поред Лепенице. Ове разлике се односе на њихов механички састав. Моравски алувијум спада у лакшу иловачу, док лепенички у иловачу која са дубином постаје местимично и тешка иловача. Структура алувијума поред Велике Мораве jе ситно-грудваста, а поред Лепенице, поред ситно-грудвасте и ситно-рогљасте (36, 20).

Алувијум се карактерише слојевитошћу и различитом развијеношћу, зависно од микрорељефа и удаљености од речног корита. Дебљина алувијума износи преко два метра, а местимично jе и већа.

Алувијум jе богат хумусом, због чега носи народни назив „хумсак“, Боја jе најчешће смеђа, а са дубином се мења у сиву боју. Физичке и хемијске особине овог тла у лаповском атару показују да jе ово земљиште високо потенцијално, које уз примену одговарајућих агротехничких мера може давати високе приносе ратарских и повртарских култура.

Алувијална смоница, као прелазни тип тла, заузима средишњи део лаповског атара и алувијалну раван Раче. Укупна површина под алувијалном смоницом износи 1 656 ha или 30 % површине атара.

Алувијална смоница jе релативно млада и спада у средње дубоко, па и дубоко земљиште. Механички састав овог земљишта jе иловаст и глиновит. Оно jе потпуно некарбонатно у свим активним хоризонтима. Моћност активног слоја jе 130 cm, па и више. Развијеност хумусног а хоризонта креће се око 40—50 cm.

Садржај хумуса јако варира код појединих локалитета. Реакција jе слабо кисела до неутрална. Спада местимично у осредње тешка и тешка тла, која су тежа за обраду од алувијума. Порозност, односно пропусна моћ за воду jе нешто слабија. Присуство глиновите иловаче у њеном саставу, у сушно доба ово тле јако стврдне, па се још од површине јављају дубоке вертикалне пукотине. Земљиште у овом стању, када се обрађује, цепа се у велике блокове.

Алувијална смоница има високу пољопривредну вредност и на њој се могу гајити разноврсне културе. Применом свих редовних агротехничких мера, као и правилном обрадом и сталним продубљивањем ораница, уз допунско снабдевање водом, могу се постићи високи приноси.

Педолози и агрономи су мишљења да се уз ширу примену наводњавања, производња на алувијалним земљиштима може интензивирати до максималних могућности.

Према томе, гледано у целини, бонитет земљишта у Лапову показује високу продуктивну вредност.