Демографске структуре општине Лапово

Имајући у виду да демографске структуре представаљју одраз друштвеноекономског стања, приказане су најважније промене у структурама становништва Лапова у периоду 1961—1981. године.

Старосно-полна структура

Како је познато, старосно-полна структура има значајну улогу у проучавању становништва jер омогућује успешно извршење демографске, економске, социолошке и друге анализе.

Према статистичким подацима удео деце од 0—14 година смањен је у 1981. години у односу на 1961. годину за 7,6 % у укупном становништву Лапова, што указује на наталитет као резултат схватања младих генерација о величини породице. Све три старосне групе су у попису 1981. године смањиле удео у укупном становништву Лапова, и то прва од 7,8 на 6,3 %, друга од 9,7 на 6,5 %, а трећа од 8,6 на 5,7 %.

Старосна група од 15—19 година у попису 1961. године била је релативно слабо заступљена, јер се ради о лицима рођеним у току другог светског рата, када је био смањен наталитет. Ова старосна група је 1981. године била незнатно увећана.

Група од 20—24 године старости у попису 1961. године обухвата петогодишњу генерацију рођену непосредно пред други светски рат (1935—1940. године), када је стопа наталитета била нешто већа. У 1981. години на ову групу је долазило 7,5 % укупног становништва Лапова.

Старосне групе од 25—29 и 30—35 година пописом 1961. године обухватале су генерације рођене у међуратно доба (1925—1935) када је наталитет био знатно виши, па је њихово учешће и најбројније (8,4 %, односно 9,9 %). У попису 1981. године ове старосне групе су такође биле најбројније (8,8 и 7,9%), јер обухватају генерације роћене у послератном (компензационом) периоду (1945—1955) високог наталитета.

Група од 35—39 година у попису 1961. године је бројно јача него у 1981. години и поред тога што су то генерације које су у току другог светског рата знатно ослабљене (као доказ — већа заступљеност жена у овој добној старости). Међутим, ова старосна група обухвата годишта роћена после првог светског рата (1920—1925), у време појачаног наталитета. У 1981. години ова старосна група је знатно мања јер обухвата генерације рођене у току другог светског рата.

Група од 40—44 године у погшсу 1961. године упадљиво је најмалобројнија (4,4 %), јер јој припада становништво роћено у току првог светског рата (смањен наталитет), а које је доживело у другом светском рату највећи морталитет. Од укугшо 8 850 становника Лапова на ову групу старосног доба долази само 191 мушкарац (2,2 %), што потврђује њихове масовне губитке у току рата. У попису 1981. године ова група је знатно бројнија (6,5 %), јер обухвата лица рођена пред друти светски рат.

Старосна група од 45—49 годнна у 1961. години обухвата становништво рођено у времену 1910—1915. године, када је стопа наталитета почела да опада, а смртност одојчади осетно да се повећава. Сем тога, и ова група је имала велике губитке у другом светском рату. У 1981. години ову групу чине лица рођена у периоду 1930—1935. године, када је наталитет био знатно већи, тако да је њено учешће износило 7,2 %.

Група од 50—54 године у 1961. години обухвата лида роћена од 1905. до 1910. године, када је стопа наталитета била знатно виша, а пописом 1981. године групи приладају лица рођена 1925—1930. године, такоће са вишом стопом наталитета, Слична карактеристика је и за старосну групу од 55—59 година, која је у 1961. години учествовала са 6,1 %, а у 1981. години са 7,1 % укупног становништва Лалова.

Код старосне групе од 60—64 године осећа се знатно смањење броја становника, и у 1961. години оно учествује са 4,5, а у 1981. години само са 3,5 %. Овој старосној групи у 1981. години припадају лица роћена у време првог светског рата, када је био смањен наталитет, а у другом светском рату повећан моратлитет.

Све старосне групе изнад 65 година у 1961. години учествују са 8,6 %, а у 1981 години са 12,9 % укупног становништва Лапова,

Из нзложеног се може закључити да су ратни губици у људству и смзњен наталитет у појединим периодама довели до великих поремећаја у биолошком развоју становништва, што се одразило на старосне групе и у свим областима друштвеноекономског живота.

Најзад, да нагласимо да је, према пописима 1961. и 1981. године, Лапово имало више женског (51,8 %, односно 50,3 %) него мушког становништва (48,2 %, односно 49,7 %). Данас је полна структура знатно повољнија него што су показивали пописи после другог светског рата, када су велики губици мушког становништва у рату утицали на полну структуру.

Према прегледу великих старосних група 1961, 1971 и 1981. године може се констатовати да се становништво Лапова налази у фази демографског процеса старења.

У двадесетогодишњем периоду (1961—1981) удео младог становништва Лапова опао је од 31,98 на 24,60 %, а села Лапова од 32,25, на 24,06 % укупног становништва. (У свету, пропорција младих се креће између 30 и 50 %) Удео средовечног становништва (од 20 до 59 године) у посматраном периоду показује тенденцију пораста код укупног становништва Лапова од 54,85 на 58,92 %, у варошици од 54,41 на 58,71 %, а у селу 59,62 на 61,34 %. (Пропорција средовечних у свету креће се између 45 и 55 %) Удео старог становништва (60 и више година старости) у посматраном периоду је у 1981. години у Лапову порастао у односу на 1961. годину са 13,18 на 16,36 %. Код становништва варошице Лапово удео старог становништва је у 1971. години порастао у односу на 1961. годину са 13,63 на 17,30 %, а у 1981. години је опао на 16,52 %. Код сеоског становништва удео старог становништва бележи знатан пораст, и то од 8,13 % у 1961. години на 14,61 % у 1981. години. (Пропорција ове старосне групе у свету креће се између 4 и 17 %) Према томе, из изложеног се види да је удео младог становништва у паду, и у 1981. години је испод светских пропорција, док је удео средовечног становништва нешто изнад светских пропорција (у 1981. години), а старог становништва у оквирима истих.

Као последица повећаног наталитета у компензационом периоду после другог светског рата и механичког прилива млаћег становииштва, удео средовечног становништва је висок па је и демографски притисак на запошљавање релативно велики.

Контингент женског фертилног становништва

Контингент женског фертилног становништва обухвата све жене између 15 и 49 година живота. Величина овог контингента, између осталог, од особитог је значаја за анализу плодности становништва. Иначе, старосне структуре представљају значајан фактор који утиче како на садашњи фертилитет, тако и на будући наталитет. На величину женског фертилитета становништва утиче смањен наталитет а повећан морталитет у току светских ратова, као и повећан наталитет у послератним компензационим периодима. Величину женског контингента Лапова можемо утврдити на основу резултата пописа становништва према полу и петогодишњим старосним групама.

Подаци женског фертилног контингента показују да су 1961. године најбројније старосне групе жена од 30—34 и 35—39 (19,8 и 18,2 у Лапову, 19,8 и 18 у варошци и 20 и 20,5 % свих жена фертилног периода у селу). Ове жене су роћене у периоду повећаног наталитета у међуратном добу (1920—1930. годне). У 1971. години бројно јак. контингент женског фертилног становништва јавља се у старосној групи од 15—19 (Лапово укупно 17,6 %, варошица 18 %, а село само 13,6 %) у конпензационом периоду после другог светског рата. Међутим, бројне су и старосне групе од 40—40 и 45—49 (Лапово 16,0 и 15,1 %, варошица 16,1 и 15,1 %, а село Лапово 15,6 и 16,4 %) женског становништва рођеног у међуратно доба. И у 1981. години две најјаче петогодишње старосне групе фертилног становништва јављају се у конпензацноном периоду после другог светског рата од 25—29 и од 30—34 година. Малобројна група жена је од 35—39 година (11,5 %) због смањеног наталитета у току другог светског рата.

Удео женског фертилног становншнтва Лапова у укупном становништву Лапова износио је 24,7 % 1961. године, 27,6 % 1971. године и 24,3 % 1981. године.

Школообразовани контингент

Како је познато, овим контингентом обухваћена су деца у старости од 7 до 14 година, којима заједница обезбећује обавезно основно образовање. Од интереса је истаћи и контингент предшколске деце (од 0—6 године). Овај најмлаћи контингент имао је 1981. године у Лапову 471 дечака (53,6 %) и 408 девојчица (46,4 %). На децу предшколског узраста отпада 9,1 % становништва Лаиова.

Према статистичким табеларним подацима број деце школског узраста (од 7 до 14 година) у Лапову износио је 906 лица или 9,4 % укупног становништва Лапова, у варошшги је било 845 лица или 9,6 % њеног становништва, а у селу Лапово само 61 лице или 7,7 сеоског стаиовништва. Лапово је имало 494 дечака (54,5 %) и 412 девојчица (45,5 %), варошица 459 дечака (54,3 %) и 386 девојчица (45,7 %), а село Лапово 35 дечака (57,4 %) и 26 девојчица (42,6 %), што показује да су дечаци бројно и процентуално заступљенији од девојчица.

Котингент становништва у радном периоду живота

Контингент становништва у радном добу живота или радни контингент има веома значајну улогу у економском развоју, јер се из његових редова регрутује активна радна снага. Према економско-демографској класификацији радни контингент обухвата мушкарце старе од 15 до 64 година и жене од 15 до 59 година. Међутим, детермннанте старости представљају теоријски оквир, док се у пракси у радном периоду живота срећу и лица млађа од 15 и старија од 59 односно 64 године. Данас је број ових лица незнатан. Такође треба истаћи да економска активност лица из старосне групе од 15 до 19 година, а знатан део и старијих лица од 19 година, видно је опала последњих деценија због настављања школовања или немогућности да се запосли.

У двадесетогодишњем периоду (1961—1981) повећан је радни контингент у Лапову за 641 или просечно годишње око 32 лица, а у варошици Лапово за 607 или просечно годишње око 30 лица, Међутим, код активног становништва у овом периоду забележен је пад, и то: у Лапову индекс његовог пада износи 86,7, варошици 86, а у селу Лапово 95,2. Овоме је, несумњиво, допринела миграциона динамика млађег и економски активног становништва одласком у градове (Крагујевац, Београд и друга места).

Национална структура

Образовна структура становннштва

Два основна показатеља образовне структуре становништва јесу писменост и школска спрема. По попису становништва 1961. и 1981. године могу се сагледати основне карактеристике образовне структуре становништва Лапова у целини и његових насебинских делова — варошице и села.

Из упореднот табеларног прегледа неписменог становништва Лапова по великим старосним групама и полу може се уочити да је број неписмених код млађих генерација сведен на занемарујућу вредност, како у Лапову као целини, тако и у варошици и селу (1981. године село Лапово није имало неписмених). Смањење броја неписмених код младе генерације је резултат готово потпуног обухвата деце основним образовањем. Међутим, код старосне групе од 20—34 године у 1961. години проценат неписмених мушкараца у Лапову био је пет пута мањи (0,40 %) процената неписмених жена (2,32 %), а пописом становништва 1981. године проценат оба пола прилично је изједначен (мушкарци 0,34, а жене 0,44 %). То показује да је у току деценије постигнут потпуни обухват мушке и женске деце основним образовањем. Тако је и у 1981. године проценат неписмених у старосној групи 20—34 године био мањи од пола процента, а у 1961. години већи проценат неписмених нмале су жене, и то од 1,93 % у селу Лапово до 2,35 % у варошици Лапово, док је код мушкараца проценат неписмених био мањи од пола процента. У 1961. години најбројнија старосна група неписменог становништва била је од 35—64 године, на коју је долазило 61,7 % од укупно неписмених у Лапову, а у 1981. години најбројнија је била старосна група од 65 и више година, 65,5 % од укупно неписменог у Лапову.

У Лапову је у 1981. години било 10,0 % неписменог становтшггаа. То становништво чинило је поглавито женски живаљ старијих и нактаријих година (17,0 %).

По попису 1981. године структура становништва Лапова према школској спреми још увек не задовољава у довољној мери јер 13,4 % чине становници без школске спреме, а 44,4 % без завршеног основног образовања (на мушкарце долази 21,3 %, a на женско становништво 78,7 % укупног становништва без завршеног основног образовања). Већина свршених ученика је са основним образовањем (18,6 %). Са вишом школом и спремом у рангу факултета, високих школа и уметничких академија било је свега 156 лица (2,0 %). Бројна је група свршених ученика са школом за квалификоване и висококвалификоване раднике (13,8 %). Са средњом школом (средња школа за стручни кадар, средње усмерено образовање и гимназија) било је 615  лица (7,8 %),

Међутим, све већи обухват ученика који завршавају основну школу средњошколским образовањем не само у варошици него и у селу Лапово, најречитије говори о даљој убрзаној трансформацији образовне структуре Лапова.

Социо-економска структура

На значајније промене у социоекономској структури становништва Лапова утицао је у првом реду брз економски развитак у послератном периоду и бројни други фактори, као што су демографски (старосно-полна и брачна структура, кретање наталитета и морталитета итд.), историјски развитак, структура привреде и степен привредног развоја, систем образовања, миграциона кретања и др.

Приказани табеларни преглед показује да је најбројније активно становништво Лапова у 1961. години било запослено у лољопривреди и рибарству (71,7 %), саобраћају (12,8 %), индустрији и рударству (3,5 %), занатству (3,5 %), а у 1971, години у пољопривреди и рибарству (52,6 %), саобраћају (14,5 %), иидустрији и рударству (8,9 %), занатству (5,7 %), трговини и угоститељству (4,6 %) У десетогодишњем лериоду (1961—1971) у појединим делатностима Лапова изражен је бржи пораст активних запослених лица. Тако је учешће у индустрији и рударству порасло од 3,5 на 8,9 %, саобраћају од 12,9 на 14,5 %, занатству од 3,5 на 5,7 %, трговини и угоститељству од 2,6 на 4,6 %, док је истовремено учешће запослених у пољопривреди и рибарству опало од 71,7 на 52,6 % са тенденцијом даљег опадања.

Структура посматраног запосленог активног становништва према делатностима у сеоском делу насеља у Лапову битно се разликује од структуре у варошици и Лапову као целини, јер је у селу Лапово најбројније активно становништво у 1961. години било запослено у саобраћају (47,1 %), затим у пољопривреди и рибарству (35,9 %), индустрији и рударству (4,6 %) и трговини и угоститељству (4,3 %), а у 1971. години такође у саобраћају (48,4 %), пољопривреди и рибарству (14 %), трговини и угоститељству (11,8 %), индустрији и рударству (8,2 %) и занатству (6,6 %).

У овом периоду у селу Лапово изражен је пораст учешћа активних запослених лица у индустрији и рударству од 4,6 на 8,2 %, саобраћају од 47,1 на 48,4 %, трговини и угоститељству од 4,3 на 11,8 % занатству од 1,7 на 6,6 %, а знатно опадање у пољопривреди и рибарству од 35,9 на 14 %.

Лапово је, према подацима Републичког завода за статистику, имало 30. јуна 1981. године 3 485 запослених лица у друштвеном сектору, и то према делатностима највише их је било запослено у саобраћају и везама 2 192 лица или 62,9 % од укупно запосленнх, затим у индустрији 723 (20,7 %), трговини 278 (8 %), пољопривреди и шумарству 114 (3,3 %), културној, социјалној и здравственој делатности 104 (3 %), стамбенокомуналној делатности 59 (1,7 %), угоститељству 10 (0,3 %) и у друштвеној и државној служби свега 5 (0,1%) од укупно запослених.

Број запослених у друштвеном сектору Лапова по секторима изгледао је овако:
• примарни 114 (3,3 %)
• секундарни 723 (20,7 %)
• терцијарни 2 539 (73 %)
• квартарни 109 (3,1 %)

Према томе, у Лапову је највише (око 2/3) запослено у терцијарном сектору, затим секундарном (20,7 %), а најмање у примарном (3,3 %) и квартарном (3,1 %) сектору.

Такође треба истаћи (с обзиром да подаци пописа 1981. године нису објављени за активно становништво према делатностима) да је пописом 1981. године Лапово имало 2 382 радника (од којих је 1 891 лице радило у месту становања) или 24,7 % укутшог становништва, 1 169 ученика основне и средње школе (од којих 202 уче изван места становања) или 12,1 % укупног становништва и 116 студената. Релативно је велики број издржаваног становништва према активностима. То значи да Лапово све више постаје насеље радника, ђака и студената и радних људи запослених у саобраћају, занатству, индустрији, трговини и угоститељству, а све мање у пољопривреди.